Бранич
Број 12
„Б Р А Н И Ч"
Страна 683
притежање на стварима у радњи само том околношћу што је он коме од својих помоћника поверио кључ од једне просторије где држи своју робу. Може се додуше на тој роби отуда да јави и однос заједничког притежања помоћниковог, али се овај онда мора увек де сматра само као потчињени однос осим ако је помоћнику дотична просторија са робом поверена да њоме управља самостално и на дуже време. У таквом случају он онда има на роби уже а шеф шире притежање и ако би извршио противправно присвајање, одговарао би за утају док би у претходном случају одговарао за крађу. Под оваквим околностима дела потребно је, да се увек однос заједничког притежања претходно испита и начисто изведе. Често се у службеним односима између виших органа овлашћених да стварима самостално располажу и нижих органа, који се стварима непосредно служе (радника, жандарма, војника, послуге) налази читав низ функционера, који немају власт самосталног располагања стварима, али којима се у општем интересу (службе и боље заштите службених ствари) признаје на тим стварима извесно шире притежање. Ако који од таквих функционера какву од тих ствари (у његовом међупритежању) противправно присвоји, он се онда у погледу кривичне одговорности изједначава са службеником који таквим стварима непосредно располаже, пошто претпостављени однос притежања најстаријег функционера с правом располагања никада не престаје. Сличне правне последице јављају се и у односу према свима стварима у опште потребним за обављање извесие службе којима поједини службеник, овлашћен, да се њима за дуже или краће време непосредно служи, не може самостално да располаже. Такве ствари (на пр. канцеларијски материјал, намештај и т. д.) налазе се по правилу у претпостављеном притежању надлежног старешине (шефа) и не могу никада бити потпуно истргнуте од стране осталих службеника испод његове власти, и ако оне у службеној употреби често стоје тако далеко од његовог утицаја да се овај једва може и да осети. Дешава се даље да један старешина има у просторном подручју под његовом непосредном влашћу и такве ствари у службеној употреби, које се не налазе'у његовом поседу, било због тога што су остављене на њему непознатом месту, у каквој удаљенијој згради, подруму или можда још и негде даље од његових очију, или због тога што су можда где год у дворишту земљом покривене или узидане (на пр. водоводне цеви). У оваквом случају може се да постави као правило, да у колико је воља старешине управљека на то, да све ствари, које се налазе у просторијама потчињеним његовој власти буду употребљаване у службене сврхе, да у