Бранич
„Б Р А Н И Ч<
Врој 12
толико на тим стварима постоји и његово притежање. Доследно се онда и сваки недопуштени утицај млађег, чијем је непосредном надзору поверена просторија где се ствар налази на такве ствари, има увек сматрати као насилни акт и кршење права; за притежање је међутим карактеристично, што се располагање увек врши само без примене силе и повреде права.*) Ствари одређене за службене сврхе и личну удобност појединих службеника у јавној служби и опште жићима, које се налазе у споредним службеним односно станбеним просторијама које са главним стоје под влашћу једног одговорног шефа, и ако су од појединих нижих службеника примљене и прешле у њихов посед, налазе се увек у заједничком притежању, њиховом и одговорног шефа, који над њима може контролу да врши у свако време или обавезно врши од времена на време. Стога се противправно присвајање од стране појединих службеника односно чланова опште жића, који их имају у заједничком потчињеном притежању, мора увек сматрати као крађа. Друкчије међутим стоји ствар, ако би споредне службене просторије у којима се ствари налазе, биле толико удаљене од седишта надлежног шефа, да он услед тога не би могао да врши свакодневну контролу над њима (као што је на пр. често случај при обављању службе за дуже време на каквом удаљеном месту од места становања старешине), пошто у таквом случају службеник, односно ако их у таквом одвојеном простору има више, један од службеника, коме се надзор над службеним стварима повери, добија за време док се у том односу налази, над свима стварима претпостављено заједничко притежање и за то док би он у случају противправног присвајања које одтаквих ствари, учинио дело утаје, дотле би поједини службеник, који се њима на послу непосредно служи (на пр. алатом, оружјем, и т. п.), одговарао за дело крађе као и у претходном случају. Упоређењем у овом погледу извесних правних односа у обичном животу са одговарајућим односима опште жића (јавних или приватних, сасвим је свеједно), долази седоинтересантних закључака, вредних да се на њих на овом месту укаже. Тако је на пр. заједнички живот жандарма, војника у касарнама, градских редара, пожарника, припадника интернатима, домовима и т. д., у правном погледу једнак закупном односу с правом приступа закуподавца у просторије закупца. И као што закуподавац у овом односу задржава претпостављено притежање над свим покретним стварима предатим закупцу, исто тако и старешине опште жића, (нарочито јавних, где се увек станује по извесним прописима) имају више притежање над свима стварима повереним људству за целисходно
*) Ко^егГп^, ВезНг ип<1 Оечуаћгзат, стр. 50.