Бранич

Број 12

.БРАНИЧ'

Страна 685

обављање службе и његову личну удобност, Исто је тако даље сличан односу домаће послуге према послодавцу у приватној служби, однос државних и самоуправних службеника, послужитеља, дневничара, жандарма, војника и т. д. према старешини, када се они ставе у његову личну службу на дуже време, с правом приступа у његове приватне просторије. Питање да ли ова лица имају притежање над стварима у овим просторијама или не, фактично је питање, које у поједином случају зависи од могућности да дотичним стварима располажу. Дешава се, да је њихов однос фактичког располагања услед сталног надзора који старешина врши над својим стварима и који је доследно у стању да своју прегпостављену власт располагања у свако време развије, правно безначајан. Ако под таквим околностима лични службеник узме из собе свога старешине какву ствар у намери да је прода или се доцније њоме користи, он тиме чини према свом старешини обично дело крађе. Овакво схватање има своју полазну тачку у природи кривично-правног поседа, који се личној послузи у јавној служби као и свакој другој послузи код поседа, услед недостатака могућности стварног располагања мора ца оспори. Сасвим друкчије ствар међутим изгледа, ако старешина изречно повери своје приватне ствари надзору или чувању таквих лица, пошто се она тиме стављају у положај, да за време док се у том односу налазе, несметано стварима располажу, односно да их имају у свом притежању. За то се питање, да ли се један службеник у личној служби налази у поседу ствари свога старешине као фактичко у сваком поједином случају мора да испитује.*) Приватне ствари припадника јавних (или приватних) опште жића који из службених разлога или иначеуистим просторијама заједно станују (као њихово одело, веш, новац и др.) остављене у овим просторијама, налазе се по правилу у ширем притежању старешина под чијом непосредном влашћу просторије стоје или нарочито одређеног службеника, у колико се утицај старешине на приватне ствари појединих службеника њиховом, у границама кућним редом допуштеном посебном вољом, потпуно не искључује, пошто нигде ни у јавноправним ни у приватноправним службеним односима старешина нема притежање над личним стварима својих потчињених, које се налазе напр. у њиховим џеповима, сандуцима, куферима и овима сличним оставама, иако се ове чувају у просторијама под његовом влашћу. Дешава се међутим, нарочито у добро контролисаним јавним опште жићима, да се појединцу при ступању у опште жиће или доцније при одласку на отсуство или боловање његове приватне ствари од вредности одузму и оставе на извесно време*) Ппдег, ш с!ег У1ег4е1јаћгбсћгШ, 3 Р1. ВсЈ. 8. 1893. стр. 583,