Бранич

Врој 12

Страна 765

којој ће припасти брига да се пресуда изврши. „Право помиловања односно пресуда изречених од стране Међународног кривичног суда имаће Савет Друштва народа на предлог било државе где се казна извршује, било државе против које је дело било уперено, било националне државе осуђеника. „Ц) Конвенција треба да предвиди мере које ће обезбедити исправност пасоша и осталих легитимација. „Треба да се преузме обавеза да ће се спречавати фабриковање лажних легитимација, фалсификовање легитимација и употреба лажних или фалсификованих докумената чак и ако се фалсификовање односи на печате или потписе неке стране државе. ,Д) Предвидеће се и организовати: ,а) Достављање свих обавештења о прнпремама у једној земљи кривичних дела предвиђених у конвенцији, ако има изгледа да ова дела могу бити извршена у једној од уговарајућих земаља. „б) Одашиљање обавештења о фалсификовању докумената као и о употреби озих. „Ван пројектоване конвенције биће лотребно да се упути члановима Друштва народа једна препорука како би они унели у њихов уговор о екстрадицији једну клаузулу која искључу/је, ако то није већ учињено, убиство из категорије политичких злочина, за које се не даје екстрадиција". Тако је пред Друштвом народа ликвидиран без оружане интервенције тежак однос настао између Југославије и Мађарске због учешћа ове последње и њене доказане кривице у Марсељском атентату. југославија је пред овим међународним форумом добила најпотпуније признање које јој се могло дати, а Мађарска је опет била осуђена на начин једино могућ по правилима која важе пред Друштвом народа а по којима и тужилац и окривљени и судији заједнички оптужују, бране и суде у присуству парничара, па чак се и тражи да окрив,љени сам гласа за своју пресуду, да би се могла обезбедити тражена јед:чогласност. Др. Вадан О. Благојевић адвокат

Адвокатски штрајкови. Грчки и румунски адвокати престали су да обављају своје послове, напустили су судове, отказали сваку своју помоћ, немогавши постићи на други начин задовољење својих оправданих захтева. Док се грчки адвокати буне претежно због нерешених или рђаво решених професионалних питања, дотле се румунски адвокати у главном буне због недавног повишења судских такса од стране владе. Питање адвокатских штрајкова је веома озбиљно. Оно мора да забрине све интелектуалце, у толико више, што су изгледа, пре објаве штрајка и грчки и румунски адвокати исцрпели сва редовна сретства у одбрани својих или на њихов начин схваћених општих државних интереса. Оно је забринуло и грчку и румунску владу и има изгледа да ће се изаћи у сусрет оправданим захтевима адвоката, пошто се држави наноси већа штета апстинирањем адвоката од сарадње код судова и власти, него што је за ту исту државу штета од тога, да ли ће се адвокати опорезивати десет пута више од онога што су у стању да плате или да ли ће се судске таксе повисити у толиком степену, да неће бити никоме могуће тражити правду редовним путем. В. Б. Процес г. Др. Милети Новаковићу и осталима. 18. децембра 1934. год. Окружни суд за град Београд донео је пресуду којом је ослободио од оптужбе г. г. Др. Милету Новаковића, проф. Универзитета, Михаила Јовановића, судију Касационог суда у пенз., Ђорђа Јововића, претседика Београдског трговачког суда у пенз., Мирка Лонткијевића, начелника Мин. саобраћаја у пенз., Косту Трајковића, Александра Недељковића и Душана Миљковића, адвокате из Београда, коју је против њих подигао државни тужилац за давање и примање мита поводом доношења једне пресуде избраног суда. Т. зв. афера са митом откривена је на неуобичајен начин: једним ко-