Бранич

"Страна 766

»Б Р А Н И Ч*

Број 12:

муникеом у новинама на који су оптужени покушали да одговоре, али су у томе били спречени, Јавиост у први мах припремљена протиз њих, постепено је се стишала у колико је се сазнавало за више детаља о овој т. зв. афери, тако да је се, у потпуном миру, очекивао ис.ход јавног претреса, где је се по контрадикторном поступку имало испитати све оно што стоји за и против оптужених. Претрес је протекао у савршеном реду. Државни тужилац, државни правобранилац, окривљени и њихови браниоци, адвокати и суд, задржали су све достојанство које овакво суђење налаже. Кроз бранилачку говорницу прошли су наши највећи адвокати, наша адвокатска елита. У својим смишљеним одбранама, са свим достојанством али и са свом одлучношћу, наше колеге су бранили праведну ствар уверени да оптужени нису криви за престављена дела. Говори, који престављају правне расправе и реторске успехе првог реда, стенографисани, биће накнадно објављени. Ни један адвокат не треба да пропусти а да их не прочита, јер ће у њима наћи читава откровења. Једини до сада објављени говор г. Др. Драгутина Јанковића, преставља овог цивилисту и кривичара као првокласног мајсторз. Он оперише најтежим правним појмовима са неуобичајеном лакоћом и без узбуђења. Одлучно, достојанствено носио је своју одбрану до дефенетивног успеха. Одбрана г. г. Др. Хуга Верка, Ђоке Карајовановића, Др. МладенаЖујовића, Др. Војислава Вујанца, Др. Цнмпермана, Владимира Симића, да напоменемо само неколико, извињавајући се што све не цитирамо, јер сви су достојни највеће пажње, нису се до сада чуле у суду и судском заседању. Њих треба сачувати од заборава да би се на њима садашње и будуће генерације училе како се једна праведна ствар брани, а треба их сачувати и од заборава, да би се видело, да су се и овакви кривични спорови могли у опште водити пред судом. На крају, и ако то није до сада било уобичајено, мора се одати погата суду, односно судијама, који су судили, на достојанству и пажњи

са којима су овај свор водили, Са таквим судом, који респектује правои оптужбе и одбране онда кад се води рачуна о његовом праву, мора свако бити задовољан. Окружни суд за град Београд показао је, да је дорастао за оваква суђења која на срећу претстављају велику реткост у нашем правосуђу. Поред тешке квалификације дела, која је обавезно повлачила за собом и несумњиве доказе за оно што се престављало да је учињено, у овом процесу судило се о части и судова, и судија,. и адвоката. Да је донета друкчија пресуда цео наш јавни живот пошао би једним веома опасним правцем, што је на самом почетку требало спречити. Непристрасан суд, изнад свих угицаја, поштујући само закон, и по-' слободном уверењу судија који га. сачињавају, умео је да донесе пресуду која је израз закона и правдеи која је задовољила и окривљене и непристрасну јавност. Да се. дође до праве истине, највише је допринеоначин на који је сам претрес вођен. На претресу је свако знао за своју дужност и своја права, тако да је у узајамном поштовању суда према оптужби и адвокатима и ових према суду, пронађена права истина по овој т. зв. афери. тако да је суд могао донети пресуду и образложити је на начин који чини част судиском слободном уверењу. Овај процес треба свима да нам служи за пример како се озбиљно ислеђује и суди,. и оптужује и брани. Поводом овог процеса О д в ј е тн и к, орган Адвокатске коморе у Загребу, у Бр. 10. од 10. децембра 1934. год. каже следеће: „Пред Окружним судом у Београду као кривичним судом водио се ових дана кривични претрес протизу проф. Милете Новаковића и другова, о којему су сви дневници опширно извијестили. Ови су истакли и узорно вођење претреса по претсједнику суда. Ми пак желимо истаћи да се то узорно вођење састојало и У савршено законитоме и — да тако кажемо —управо каваљерскк правноме поступку према бранитељима. Ових је било 18, дакле размјерно велики број, колико се ријетко појављује у кривичним парница-