Бранич

ЕН№^2№Е1(Ј-0ВА ГЛЕДИШТА И. Т. Д.

Осим тога законодавац радо употребљава са стилистичких разлога разне изразе за исти појам, на пр. у § 1325 „ћез {ге11е1", „егзеШ" и „ђегаћИ" 18 ). „М1б5ћапс11ип§" (злостављање) у § 1326 је исто оно што и „Уег1е1гип§" (повреда), а у § 777 употребљена реч ,,ће§ипз%1" значи то исто што у § 558 значи „ћес1асћ1". Све је то давало повода погрешном разумевању јер се мислило да промени израза мора да одговара и промена смисла. Као један пример за тобожње правило да се технички изрази имају узети у техничком смислу навео је Крајнц реч („Когрег") (тела) у § 1472 19 ); али у § 141 ова реч узета је у обичном смислу: и једно и друго произилази из везе речи. Права тешкоћа наступа тек онда кад се покуша да одреди обим појма, дакле кад се на пр. пита да ли ће се као „тело" (Когрег) у смислу § 1472 сматрати и акционарско друштво или чак и задужбина. Тако звано граматичко тумачење даје по правилу сасвим сигурно типични главни случај. Ова јасна „појамна језгра" понајчешће је опкољена једном прелазном зоном, која се постепено губи. Поједини случајеви принуђавају изналажење права час овде час онде да повуче границу. Утврдити ову границу у напред једном дефиницијом често је незгодно, а увек опасно (оттз <МтШо т јиге сшН репси1оза ез1). „Заблуда у личности ", је на сваки начин заблуда о истоветности, индентитету. Да ли и заблуда о личним својствима? Ако није онда по чему се одређује истоветност? 3. Историјско тумачење наслања се на старије право, оно узима у обзир повод закону, извор из којега је законодавац црпео и друге односе, који допуштају чинити закључке о циљу закона. 20 ) При томе треба поћи од тога да су закони људска дела; теолошкој херменевтици нема места према њима. Једна ненамеравана последица може наравно бити паметнија али може бити и глупља од намере редактора закона. Сигурно није ова намера увек одлучу-

17 ) § 285: „Све што није лице, а служи за употребу људима, зове се ствар у правном смислу". В. § 182 србиј. грађ. зак. 18 ) § 1325: „Ко повреди кога у телу, локриће (ђезЈгеКе!) трошкове око лечења повређенога лица, накнадиће му (егзеИ) измаклу зараду, као и ону зараду које ће се повређени у будуће лишити, ако за рад постане неспособан; и преко тога платиће му (ћегаћН), ако оштећеник захтева, одмерену суму према испитаним околностима за претрпљене болове". Овај пропис одговара § 820 србијан. грађ. зак. 19 ) Њему треба да одговара § 931 србијан. грађ. зак. У § 1472 аустр. законика каже се: „Према фискусу, то јест према управитељима државних добара,.., даље: према управитељима црквених и општинских добара и добара других допуштених шела, није довољно обично, редовно време одржаја..." А § 141 аустр. грађ. зак. гласи: „Нарочито је отац дужан старати се дотле за издржавање детета докле оно не узмогне само себе издржавати. О нези детињег твла поглавито је дужна мати старати се". 20 ) Пожар у Рингтеатру у Бечу био је повод (осса$ш 1е§18) не само за доношење закона од 16 фебруара 1883 него и за доношење § 17 немачког грађ. законика, који вели: „Ко је запаоусмртну опасност под другим околностима, ван оних из §§ 15 и 16, и од тада га је нестало, може бити проглашен за умрлог, ако су протекле три године од догађаја услед којега је настала смртна опасност".