Бранич

6

,Б Р А Н И Ч"

израз има више значења. Наслеђена правила граматичког тумачења закона нису употребљива. Јер она претпостављају једну одређену законску технику. Аустријски грађански законик није написан у крутом, заповедничком тону већ као нека народна читанка или популаран уџбеник "). Предаје се на пр. да се при тумачењу не сме ниједна реч сматрати излишном. Али у законику има пуно одредаба које су излишне, излишне бар са становишта данашњег законодавства, које неће да поучава него хоће да заповеда. Тако нпр. у § 1349 речи „без разлике пола" 12 ) или § 595, § 1225 став I, 13 ) § 1241 став 2 14 ). Тежња да се из ових одредаба извуче ма штогод што се не би по себи разумевало, дала је повода штетним кривим тумачењима. И три савета тестаторима не би нашли места у једном модерном законику, и поред њихове несумњиве корисности 15 ). Старо правило да речи, ако су технички изрази, треба узети у њиховом техничком значењу, а иначе у обичном, не може се применити већ са тога разлога што законик исту реч на разним местима употребљава у разном смислу, и то чак и онда кад је реч у самом закону била објашњена, као на пр. „ЕНегп" (родитељи) и „КдпсЈег" (деца) — § 42 16 ) или „Засће" (ствар) — § 285 17 ).

Оепсћ1е ги ћш1ег1е§еп", што сам ја у преводу аустријског грађ. законика превео са „онда дужник ваља да положи ствар, која се дугује суду". Србијански грађ. зак. у § 895 каже: „онда дужник нека положи дугусудске руке", а предоснова југослов. грађ. зак. у § 1367 вели: „дужник може да положи код суда ствар, која се има дати". п ) Тако је написан црногорски имовински законик. Због тога су и аустријски и црногорски законик одиста популарни, радо се читају и њихове одредбе памте. По угледу нааустријски законик хтео је да буде популаран и србијански грађ. законик од 1844., али Јов. Хаџићу није успело да буде и јасан и народски написан, као што је успело Богишићу и Цајлеру. Та тежња за популарношћу чини га по кадкад и смешним. В. § 75 при крају. 12 ) Овај § 1349 гласи: „Туђе обавезе може примити на себе свако лице без разлике пола, које има право слободно управљати својом имовином". 13 ) Који вели: „Ако муж, пре него што се закључи брак, не уговори да се даде мираз, он нема права тражити мираз." Овом пропису одговара у србијан. грађ, зак. § 762. и ) Овај § 1241 став 2 гласи: „Исто тако и муж је овлашћен стати на пут неуредном кућењу своје жене, па је и за распикућу огласити, с обзиром на законске прописе." Овоме пропису одговара § 773 србијан. грађ. зак. 15 ) Мисли се на § 578 став 2 аустриј. грађ. зак. у погледу састава писменог тестамента: „Назначење дана, године и места где се последња воља изјављује, није истина нужно, али ради избегавања спорова препоручљиво." В. § 430 србијан. грађ. зак. Даље на § 580 став 2 аустр. законика: „Ради олакшања трајног доказа ко је завешталац паметно је да један од сведока стави као потписник име завештаочево на исправу." А такође и на § 585 који говри о усменом тастаменту: „Није истина нужно али препоручљнво да сведоци или сви заједнички или сваки за себе, ради лакшег памћења, изјаву завештаваочеву или сами на писмено ставе или, чим буде могућно, да то помоћу другог учине." В. § 447 србијан. грађ. законика старе и нове редакције. 16 ) § 242: „Под именом родитеља разумеју се по правилу без разлике степена сви сродници у усходној, а под именом деце сви сродници у нисходној линији.