Бранич

СУКОБ КОНСТРУКТИВНЕ И ИНТЕРЕСНЕ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ 15

Др. Ђорђе Тасић, проф. Универзитета — Београд. СУКОБ КОНСТРУКТИВНЕ И ИНТЕРЕСНЕ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ НА ПИТАЊУ СЛУЖБЕНОСТИ Ј 'а сам недавно изложио у два чланка у чему се састоји супротност конструктивне и интересне јуриспруденције 1 ) и слободан сам да читаоце за ближа обавештења упутим на ова своја два чланка. Овде ћу ту супротност претставити у две речи и на један сасвим једноставан начин. Конструктивна јуриспруденција налази решења пухаем иравних конструкција, интересна јуриспруденција налази решења непосредно оцењујући интересе у питању, а на основу правде и целисходности, разуме се увек у границама текста и у случају празнина и нејасности ргае1ег 1е§;егп (али никако и соп1га 1е§ет). Циљ нам је овде да покажемо на једном конкретном примеру разлике између ове две школе, или, тачније, методе тумачења. Пример се односи на службеност и питање, које се поставило и о коме ће овде бити речи, има једну читаву историју, провлачећи се у Немачкој од доба Јеринга. Оно се састоји у томе да ли може власник двају земљишта имати службености на једном од њих т. ј. на једном од сопствених земљишта. По мишљењу Јеринга то је могуће, јер он је пронашао да у овом специалном случају кад је реч о земљишту не везује власника ствари, већ обавезују власти (државне). Уношење у књиге од стране власти одузима ствар (земљиште) од самовоље власника и са њеним учешћем може такође да буде ствар (земљиште) исписана. Овај разлог се данас чини правницима у Немачкој сувише вештачким, да његову погрешност није ни потребно доказивати, и савезни суд (Ке1с115§епсћ1) се није њиме могао задовољити. Он је стао на супротно гледиште дајући као главни разлог да је, логички (ће§гШПсћ), сервитут право на туђу ствар и да нико не може сам са собом закључити уговор. То је гледиште, које је заузело и пруско право и грађански законик (§ 873). У ствари § 873 имао је у виду само нормалну ситуацију, али он није искључио изузетак. Довде, и кад се даје прво и даје друго решење, даје се на основу неке конструкције. Раније су из конструкције о значењу уношења у књиге извлачили закључак, и он је био погрешан, јер су заборавили да формални акт (уношења у књиге) прегпоставља извесне материјалне односе, правила о самој службености, и очевидно конструкција је испала вештачка, тј. лажна. Она се саградила да се истера један закључак; њен отац и творац није истина, него жеља. Доцније се полази од самог сервитута и он се конструише као

г ) Архив за правне и друштвене науке јуни и септ. 1934. Конструктивна јурнспруденција и интересна јуриспруденција.