Бранич

ПРАВНА ВАЖНОСТ ПРАВНОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ ЕПАРХ. ЦРКВ.СУДА 21

вославна јерархија. Међутим преко тога се прешло и уведен је обавезан грађански брак као прече јемство за државно јазно правни поредак у интересу свих грађана подједнако. Када је са Србијом био закључен Конкордат римокатолика је било у земљи тако мало да су се могли на прсте избројати. Они нису имали чак ни свој црквени суд, већ је њихове спорове решавао редован грађански суд. Тада је православна вера била државна вера у земљи и њени прописи нису долазили тако често у сукоб са прописима других вера у брачно правној материји. Данас је цео тај црквени живот измењен. Настале су сасвим друге друштвене, верске и политичке прилике као и сасвим друге потребе и државе и њених грађана. Данас у земљи имамо повећи број признатих и непризнатих верских учења и верских заједница. Стваран живот и друштвене потребе вуку на једну страну ка прогресу и једнообразној заштити грађана, док верске заједнице вуку тај стварни живот и једнообразну заштиту грађама на другу страну. Свака од њих тајно или јавно жели да привуче у своје крило што већи број припадника. Те се тежње сукобљавају из чисто конкурентских интереса на штету државног поретка и самих права државних грађана. Грађани су принуђени да траже све могуће излазе да до брака дођу па без обзира који ће их попа венчати или децу крстити. Правна стања постала су утрожена мешавином неједнаких црквених законодавстава. Тиме је створена правна несигурност која шкоди поред осталог и самом браку па и брачном моралу. Оваква се стања даље нити могу нити смеју толерирати. Неозбиљно изгледа да један брак у једној националној земљи јединственог законодавства, на једном њеном крају важи и законит је, док на другом њеном крају не важи и није законит. Тиме су породичии однос и морал пољуљани а доведен је у питање и наследни правни поредак. Такве потресе не трпи ни једна европска држава па не можемо да их трпимо ни ми. Нигде на свету не постоји једно државно законодавство, по коме се једно дете час сматра брачним а час небрачним и да је један брак час правно ваљан а час правно неваљан. Овакво законодавство не може да остане ни код нас јер је и наша земља правно уређена. Досадање грешке дају се ипак на време исправити. Правна сигурност односа мора у сваком случају бити подједнако зајамчена за све грађане и државне власти. Ако у .једној земљи нема правне сигурности онда она и против своје воље •корача анархији, а то ми не желимо ни у ком случају. Пред правном сигурношћу грађана мора да падне свако догматско црквено учење. Оно је за цркву, а држава је живот. * * % Напред изложено дошло нам је онако узгред, под перо, јер случај који се недавно десио дао нам је могућности да о овом питању дамо своје мишљење које у осталом не мора да буде прихваћено од алфе до омеге, али ипак као критика нашег данашњег брачног проблема и сигурно-