Бранич

„Б Р А Н И Ч"

од I. к. з. а кажњиво по § 214. од II. к. зак., те је обзиром на олакшице' признање, добро владање и кајање §§ 70. и 71. т 4. к. з. и обзиром на § 62. и 65. к. з. одмерио казну строгог затвора три месеца и 600 динара новчане казне по § 42. к. з. и то условно за две године дана ". На ову и овакву пресуду државни тужилац је изјавио ревизију и призив: „Нападнутом пресудом повређен је материјални закон у § 337. т. 2. суд. крив. пост. јер је примењен на кривично дело, за које је оптуженик оглашен кривим, тзкав кривични закон, који се на њ' не може применити а пресуда не одговара закону због одлуке суда о казни, а са разлога: За појам дела из §§ 214. и 215. крив. зак. не тражи се и елеменат „оштећења" као што је то стари српски казнени закон у§147. предвиђао. — Према томе, а кад се има на уму, да прављење лажних исправа и употреба истих може бити и без имовинског оштећења и црпсти користи, који баш случај предњи §§ 214. и 215. кр. зак. предвиђају и нормирају, онда Суд није могао тумачећи предње законске прописе прибављати истима друга својства која производе већа и ненамењена им дејства, а на име, није могао и елеменат „оштећења" као услов инкриминације подводити под исте законске прописе. Дакле, када је инкриминисана радња тачно подведена под одредбе §§ 214. и 215. крив. зак. и када је од те исте инкриминисане радње остало и др. елемената који се под те прописе не могу подвргнути, онда је чисто и јасно, да је том радњом као јединим делом повређено више законских прописа, односно, да постоји идеални сшицај из § 61. кр. закона, овде у овом конкретном случају идеални стицај дела из §§ 214. и 215. са делом из § 334. од I. ст. 1. крив. зак., као што је дело квалификовано по оптужници. О предњем пресуда није водила рачуна па је се зато и десило, да се накнада штете досуђује по закон. прописима, који о томе ништа не говоре нити штету у опште предвиђају. Исто тако нападнута пресуда не одговара закону и због повреде формалног закона из § 336. т. 6. с. к. п. јер је одлука суда о одлучним чињеницама нејасна и непотпуна, а на име, суд и ако је нашао да постоји идеалан стицај из § 62. крив. зак., није сходно одредби § 62. крив. зак. поступио при изрицању казне, јер је суд био дужан за свако дело посебно да изрекне казну; па најтежу да повећа, водећи рачуна да повишена казна не сме достићи износ појединих заслужених казна и т. д Пресуда не одговара закону и због одлуке суда о казни јер је изрицањем условне осуде у оваквим тешким случајевима грубо повређена воља законодавчева — условном осудом, као привилегованом казном, неможе се користити извршилац продужног дела прављења лажних исправа и употребе лажних исправа, који је случај овде у питању, јер је такав извршилац довољно јасно показао непоправим зао карактер и очигледно испољио склоност за вршење кривичних дела, што је све противно § 65. кр. законика " Касациони суд у нејавној својој седници саслушав заменика врховног државног тужиоца Пресудио је: „Да се ревизија државног тужиоца као неоснована по § 345. т. 2. к. с. п. одбаци. Да се по службеној дужности; а на основу § 338. од V. у вези § 346. т. 3. к. с. п. пресуда окружног Суда због повреде материјалног закона из тач. 1. под а) § 337. к. с. п. у делу због прављења лажне исправе из § 214. од I. у вези § 215. од I. тач 1. кр. зак. поништи како у погледу инкриминације тако и у погледу казне, и на основу § 346. ш. (ше к. с. п. а уважавајући призив државног тужиоца због одлуке о казни, да?;се оптуженик Н. Н. за радњу изложену у диспозитиву пресуде окр. суда чиме је учинио дело употребе лажне исправе из § 215. т. 1. у вези § 214. од II. кр. зак. казни са (3) — три месеца строгог затвора и (600) — шест стотина динара новчане казне у корист фонда из § 42. кр. зак. коју казну да плати у року од месец дана, што ако не плати у овом року или му се не буде могла наплатити да буде још (10) — десет дана у затвору — §§ 44., 70. и 61. т. 4. кр. закона. У осталом делу пресуда окружног суда остаје непромењена.