Бранич

„Б Р А Н И Ч"

Стојадиновића, коме Одвјетник посвећује веома топло написане редове. Г. Др. Сшојадинопић спроводи у многоме резолуције Конгреса правника у Дубровнику и Загребу, на којима је лично сарађивао, тако да је за заслуге за правнички ред изабран за председника ове највише правничке институције Уносећи нов дух у овај најважнији министарски ресор, јавност и енергичност, нове методе у поступку са пор. обвезницима и грађанима у опште, гледајући у будућност сигурним очима и водећи нашу држ. фиианасику политику не нојевски всћ отворених очију, што је све показало резултате преко очекивања и повратило веру у наше финансије код најширих маса, г. Др. Сшојадинсвићје показао даје остао веран идејама својих великих учитеља Николе ПашиМ, Др. Лазара Пачуа и Сшојана Протића. Уносећи опробане методе у наше држ. финансије и одбацујући методе специфично балканске практиковане пре њега, г. Др. Сшојадиновић ће завести ред у финансиски неред, у чему ће га сви правници, а нарочито адвокати, као браниоци реда, помођи У чланцима нелојална конкуренција, Одвјетништво и јавно биљежништво, Оврха на плаће јавних намјештеника, Одвјетничко право ретенције, расправљају се наша чисто професионална питања. Белешке су такође веома интересантне. У њима је на првом месту изложено старешинство адвоката на територији Загребачке коморе по дану постављања, затим је посвећена нарочита пажња Министрима — адвокатима а специјално г Др. Драг. Јаиковићу, Министру пољопривреде, изнет је у кратко извештај са наше годишње скупштине, приказан веома интересантан чланак г. Петра Ласаћа о надриписарима објављен у децембарском броју Бранича, коментарисано предавање г. Др Адама Лазаре.вића о новом гр п. п. и полемика у П р ав о с у ђ у између судије г. Вукићевића и адвоката г. Др. Зукчевића о чему би требало да се заинтересује и наша Комора, писанојео штампарским грешкама у законима и објављена су нова упуства Мин. Финлнсија о течевини. Најзад, следује Именик адвоката на територији Загребачке коморе према стању на крају 1934. год. Одвјетник се одлично уређује под сигурном руком уредника г. Др. Ива Политеа председника Загребачке коморе. Наш Бранич често наводи

чланке и белешке из Одвјетника кв о што и Одвјетник често наводи наш Б р а н и ч и његове чланке и белешке. У томе погледу између наша два часописа влада најбоља слога. Само тако можемо постићи најбоље резултате и на правном и на професионалном пољу. В. Б. Криза правосзђа у Францусксј. Модерна држава је заснована на начелу поделе власти, управо начелу поделе функција. Најкраће речено, ово се начело изражава у постојању иосебких функција са нарочитим органима за вршење ових фунција, које све имају да дејствују у циљу остварења општег интереса, којц се, опет, у појединим системима државног уре. ђења одн. теоријама, разно схвата: јавна служба, остварење солидарности (у буржуаским земљама) или остварење економске и соцпјалне једнакости (у колективистички уређеним земљама). И такнуто још у Старом веку, начело поделе власти, (ми задржавамо овај термин, сходно пословици Оиет репсз агвипит ез(:, е!јизе! погта 1о^иепсћ, и ако под њим, као што смо пре нагласили, подразумевамо поделу фупкција одн. надлежности; о овом питању, које се данас много дискутује у науци, в. ВГ&пе с1е ЧШепеиуе: Ча Ип с!и рппсјре с1е 1а зерагаИоп с!ев роиуојгв, Рагјз, 1933) добило је своје најбоље заступнике у претставницима рационалистичке школе: Монтескију и Жан Жак Русо-у. Оно је, под утицајем те школе, унето као основни принцип у уставе крајем XVIII века (Сједпњене Државе Северне Америке) и почетком XIX века (Француска, Белгија), да доцније послужи као основица готово свима уставима до дангс. Међутим, идеално замишљен систем потпуног немешања а узајамног контролисања рада појединих органа који су имали да врше ове функције, није се као такав показао у пракси, или се бар данас не показује. С једне стране границе функција одн. надлежности од органа, који су у једном моменту располагаш јачом силом и утицајем, биле су пређене. Тако ми врло често срећемо својства законодавне надлежности код извршних органа Појава уредаба са законском снагом (с1есге(б-1оЈб) је данас општа. Она је не само фактнчка, која као таква иде каткада до диктатуре и гашења уставности и законитости, него је врло често правпо консакрирана. Та конса-