Бранич

40

„Б Р А Н И Ч"

да постане хронично, па према томе да загрози правном поретку и Републици чијем одржаау судсгво има даслужи. Примери постоје, они су познати и ми их нећемо набрајати. Указујући на стање и изнОсећи узрОке, паглажујемо да је демОкратија јошувек јака да призна своје мане и потражи лека. Као врло карактеристичан доносимо овде и распис министра Правде г. Жоржа Перно-а; „Неколико изолованих случајева несавесности, убрзо генерализовани од јавности која је, сасвим оправдано, узбуђена многобројним скандалима, поколебали су поверење нарОда у правду. Без овог, пак, поверења морални препород земље је немогућ. Ја хоћу све да предузмем да то пОверење штО пре поново повратим. Да би се у томе успело потребно је обезбедити свима грађанима брзу независну и пОтпуну правду. Не сме се допустити никакЕа несавесност, па чзк ни небрижљивост. — И најмање закашњење код предузимања гоњења може да проузрокује значајне последице и да каткада Онемогући утврђење истине. Ја вас стога молим да обратите највећу пажњу да поверено вам особље посвети сву пажњу при проучавању пријава и аката који су им поверени. Врло често, нарочито данас, код финаисијских афера одлука долази врло доцкан јер вештачења ОкемОгућују даљу истрагу по читаве месеце. Потребно је прекинути са таквом праксом. Наредите одмах свом подручном особљу да при вештачењу оставља вештацима прикладан рок у којем Они имају да заврше свој посао. — Међутим више иего брзину одлучивања, правда захтева

потпуну безпристрасност. Независност правосуђа је најсигурнија заштита безпристрасности. Свако увлачење пОлитике у правОсуђе мора бити најенергачније спречено. Слобода иницијативе и ОсећаЊе одговорносги неопходни су код Органа који воде рачуна о гоњењу. На вама је да својим личним упливом на своје особље а нарочито личним примером, створите код њих свест о њаховим дужностима и њиховој одговорности, стварајући одн. развијајући код њих осећај независности, указујући им притом да свако Од њих мора, у границама своје надлежнОсти, да осигура, без икакве самилости, примену закона, чувају ћи у сваком случају достојанство и озбиљност: неоходне услове за добра правОсуђе. Ако би констатовали код вашег особља ма какву несавесност или небрижљивОст извеОтићете ме одмах. А ја, код кажњавања таквих погрешака, употребићу исту енергију коју ћу употребити да би сачувао од сваког утицаја, па ма одакле он долазио, независност правосуђа, чији ћу ја, у свима приликама, бити непоколебљив и одлучан бранилац" Болест је констатОвана и када је позната она се много лакше лечи. Ако се, пак, знају још и узроци болести, Онда је проблем много лакши. Француска демократија је констатовала, признала и утврдила узроке болести. Данас, Она тражи лека болести. Да ли ће наћи, то је питање будућности. Нађе ли, демохратија ће још једном доказати свој гаЈзоп (Ј' е!ге; не нађе ли, промена система наметнуће се неминовно. Д-р Бораслав Т. Благојевић асистент Београдског Универзитета.

САДРЖАЈ ПРАВНИЖ ЧАСОПИСА Б р а н и ч ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. А р х и в за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Урадник Др. Михаило Илић. Садржај бр. 6. кк>. XXIX. (XI.VI.) од децембра 1934. год. Чланци: Др. Теодор 'Гарановски- Валтазар Богишић (1834. — 1908.) (Поводом стогодишњице његовог рођења т тетопат)' Др. Драгољуб Аранђеловић: О имовини скупљеној јавним прилозима за хумане сврхе; Др. Ђорђе Тасић: Теорија установе у француској; Др. Драгољуб Јовановић: Организовани капитализам. — Правна политика од Владимира Тимошкина. — Хронике: Међународно-правна одДр. Стевана Ћирковића; Административна од Др. Милана Владисављевића; Судска од Др. Радоја Вукчевића, Др. Адама П. Лазаревића, и Душана П. Мишића. М ј е с е ч н иЈк, гласило Правничког друштва у Загребу. Уредници: Др. Едо Ловрић и Др. Иво Политео. Садржај бр. 11. и 12. Год 1.Х. за студени-просинац (новембар-децембар) 1934. год. Докази истинитости код клевета надлештва и политичких тијела од Др. Метода До