Бранич

„Б Р А Н И Ч«

шта више, по нашеи законодавству забрањено је по званичној дужноспи испитивати ко је отац ванбрачном детету (§ 130.) те је и то један од разлога што очинство ванбрачног детета остаје по правилу непознато. Правни положај овакве деце по нашем законодавспву није нимало завидан. „Права и одличја према оцу и родбини она никакових немају, каже наш законодавац, осим ако се законим путем најпре за брачну прогласе" — § 133. А § 410. гр. зак. изреком каже: да ванбрачна деца као незаконита не могу имати закоиског права на наследство ни очино ни мјатерино), осим ако им то они сами признаду. Иако је наш законодавац овако грубо поступио према ванбрачној деци, о« је ипак унео једну одредбу којом се ишло на то, да та деца не остану без икакве помоћи и неге. ТакО', по закону ванбрачно дете дужна је мати издржавати, о њему се бринути, нарочито за његов живот и здравље као и за његово васпитање — § 129. гр. зак. Према томе ванбрачно дете вуче статус своје матере; оиа према њему има очинску власт као и сва права родитеља. Она права, која отац породице има према својој брачној деци, т|а иста права и дужности има мати према своме ванбрачном детету. Из чега излази, да ванбрачни отац, или боље речено отац ванбрачног детета, нема према томе детету никаквих права ви дужности. Правни положај ванбрачног детета је оријентиран само према матери. Али у овоме погледу има и ■један изузетак, јер законодавац прописује, да је уз матер и после матере, дужан и отац своје ванбрачно дете издржавати, разуме се ако је отац познаТ; иначе то даље прелази на задружну кућу и родбину и најзад на политичку општину. Но> много је важнији други изузетак који је законом изрично предвиђен, а то је ако су ванбрачни родитељи у исто време и хранитељи детету, што ће рећи ако је и отац познат па се он о овоме детету стара и издржава га оида он има сва права и дужности према таквом детету, па према томе и право' да1 учествује у вршењу родитељске власти. — (§§ 131, и 132. гр. зак.) Није без интереса овом приликом напоменути, да је правни положај ванбрачне деце далеко' гори у односу ш њихова ириватна права, на њихова права према породици, од оних права но|]а се односе на јавни живот 1 . Законодавац такву децу не искључује из уживања грађанских права, т.ј. он им признаје пуно политичко грађанство (1ез (ЗгоИз сш^иез). Важно је видети сада како стоји са наследним! правима овакве деце. Ми миелимо да она та права имају увек према матери, ма да има правника и правних писаца који друкчије мисле. Међутим ако су та деца позакоњена, т.ј. од ванбрачне постала брачна на начин како то закон прописује, она то право разуме се имају у пуној мери. Спорно је само, да ли она то право имају и у случају позакоњења милошћу владаоца. ОвО' је једно питање у коме се аутори не слажу. Једни мисле да та права имају само позакоњена деца конвалидацијом ништавог брака и доцнијим ступањем у брак њихових родитеља, а за трећи начин позакоњења путем владаочеве милости да та нрава немају. Други опет сматрају да о!на имају та права ма којим начином позакоњена била. При-