Бранич

СУДСКА ПРАКСА

Призивни суд по § 556 грађ. иарн. иосш. није овлаиАен да пресуду ирвог суда преиначује, ако то у аризивном иредлогу и разлогу није истакнушо. (ЗакљЈчак Касационог суда од 15. новембра 1934. год. Рек. 1257). По спору У. Р. О. и Р. противу С. К„ због отказа уговора о закупу, Срески сјд за град Београд, пресудом својом од 15 марта 1934 год. П. Бр. 1137/34, одржао је налог свој од 23. 11. 1934. год. Р. Бр. 908 на снази и туженом наложио под претњом извршења, да у року од 5 дана по извршности пресуде, преда ресторан тужиоцу. Окружни суд за град Београд, као призивни суд, решавајући призив оптуженика противу горље пресуде среског суда, а после проведене расправе, пресудом својом од 18. јуна 1934 год. Пл. 77/34, уважио је призив туженика, побијену пресуду среског суда преиначио, којом је укинуо налог среског суда од23. фебруара 1934. год. Р. Бр. 908 и тужиоца одбио од тражења да му туженик преда закупљене просторије. Касациони суд у Београду, као ревизијски суд, решавајући по ревизији тужилачке стране, закључком својим од 15. новембра 1934. Рев. 1257, уважио је ревизију тужилачке стране, нападнуту пресуду призивног суда укинуо и спорну ствар вратио истоме суду да по призивном предлогу донесе своју нову одлуку. Овакву своју одлуку, Касациони суд засновао је на следећем образложењу: „У призиву којим је заступник туженика напао пресуду првостепеног суда за град Београд од 15. III. 1934. Пл. 1337/34, истакнути су призивни предлози: „Да се оспорена пресуда укине у целини због ништавности и да се тужба и тужбени захтев одбаце, јер је основан приговор учињен у току парнице да већ постоји о истој ствари парница у току код тога окружног суда тач. 6. § 571 грађ. парн. пост. Па како по § 556 грађ. парн. пост. призивни суд испитује нападнуту одлуку првостепеног суда само у границама призивних предлога и разлога, то је окружни суд прекорачио своју власт када је нападнуту пресуду преиначио, пошто је у призивним предлозима истакнут захтев само да се пресуда укине у целини због ништавости и тужба односно тужбени захтев одбаци, а не да се пресуда преиначи § 597 т. 3. грађ. парн. пост". Ако иочетак рока, за изјаву иравног лека, пада у току судског одмора, онда рок за изјаву исшог не шече од шога дана, већ се почешак рока одлаже за све време судског одмора и почиње шећи тек од оног дана, кога је судски одмор завршен. (Закључак Касационог суда у Београду од 17 новембра 1934 год. Рек. 1766). По предмету спора В. Б. противу Државе, због дуга, Београдски трговачки суд, по питању истакнуте ненадлежности, донео је закључак, да је апсолутно надлежан за расправу овог спора. Противу овог закључка Трговачког суда тужилачка страна изјавила је рекурс Апелационом суду и Београдски апелациони суд, као призивни, закључком својим од 26. септембра 1934 год. Пл. Бр. 333, одбацио је рекурс тужилачке стране, као неблаговремен, са разлога: „Кад се из списа види, да је закључак жалилац примио 14. јула 1934. год. т. ј. у време судског одмора, онда је рок за изјаву рекурса пао 16. августа 1934. год., јер према § 320 гр. п. п. рок зз изјаву прав. лека, који пада за време судског одмора продужује се за онај део одмора који још преостаје, а то је од 29 јула па до 16. августа 1934. год. па је и рекурс изјављен од стране тужилачке сгране неблаговремено поднет и суд је исти одбацио*. Касациони суд у Београду, расматрајући овај закључак Апелационог суда, према изјављеном рекурсу од стране тужилачке стране, закључком својим од 17. новембра 1934. год. Рек. 1766, укинуо је побијани закључак Београдског апелационог суда, и акта вратио призивном суду на расправу главне ствари, са разлога: „Рекурент у свом рекурсу побија закључак Апелационог суда, којим је одбачен као неблаговремен рекурс на закључак Трговачког суда, и наводи да је побијаним закључком погрешно протумачен од. 1 § 320 гр. п. п. па предлаже да се побијани закључак укине. По § 320 од I. гр. п. п. ако почетак рока пада у време судског одмора продужиће се рок за онај део одмора који још преостаје. Дакле, ако је одлукакоја подлежи правном леку предата странци у току судског ферија, онда. рок-