Бранич
72
„БРАНИЧ 1
При томе законодавац је прописао у § 6. гр. п. п. да је за извиђање и суђење парница о главном мешању када се исте воде код зборног суда, надлежан увек судија појединац, без обзира на вредност спорног предмета. Признајемо, да не схватамо добро, какви су разлози руководили законодавца да одреди надлежност судије појединца за парнице о главном мешању без обзира на вредност спора. Као што смо горе рекли парница о главном мешању ни у чему се не разликује од сваке друге парнице. Интереси који су у питању заслужују исту пажњу и исте обзире као и код других парница и било би много правилније, када би се надлежност и за парницу о главном мешању утврђивала на основу вредности спора. На пр. интабулисани поверилац тужи дужника и тражи своје потраживање од 150.000.— дин. Надинтабулант тужи обојицу и тражи 100.000.— дин. По постојећим законским прописима за прву парницу између интабулисаног повериоца и дужника надлежно је веће окружног суда, и за другу парницу измећу надинтабуланта, интабуланта и дужника, надлежан је судија појединац при истом окружном суду. Међутим с обзиром на вредност оба спора, и с обзиром на опште прописе о надлежности, оба ова спора требало би да суди веће окружног суда. Разуме се, закон се може критиковати, али то не умањује његову обавезност, и ми се морамо помирити с тим, да је за све спорове о главном мешању који се воде код зборног суда на основу § 6. гр. п. п. увек надлежан судија појединац окружног суда без обзира на вредност спора. О овом питању имао је већ прилике Апелациони Суд да се изјашњава и он је стао на правилно гледиште о примени § 6. гр. п. п. онако како он гласи т. ј. да све спорове о главном мешању код зборног суда суди судија појединац без обзира на вредност спора. Да ли се усшанова саровођења тужбе надлежном суду (§ 357. гр, а. п.) примењује код среског суда? У § 357. гр. п. п. прописано је, да кад тужени изнесе приговор о ненадлежности, тужилац може предложити, да суд ако уважи овај приговор, спроведе тужбу суду, који је тужилац дужан истовремено да означи. Овај пропис § 357. гр. п. п. налази се у трећем делу грађанског поступка који говори о поступку пред зборним судовима првога степена, а у одељку који се односи на усмену спорну расправу. Услед тога постављено је питање, да ли се тај пропис примењује и код среског суда, када се изнесе приговор о ненад« лежности. Противници § 357. г. п. п. код среских судова истичу као аргуменат у корист њихове тезе пропис § 41. од. III. ст. 2 гр. п. п. по коме се на основу одлуке среског суда, који се обзиром на вредност спора огласио за ненадлежног, може иста ствар повести пред зборним судом не чекајући извршност одлуке среског суда о његовој ненадлежности. Ми сматрамо да нема никаквог разлога, да се § 357. гр. п. п. не примењује и код среског суда. У § 527. гр. п. п. прописано је, да за поступак пред среским судом, у колико није што друго речено, важе прописи о поступку пред зборним судовима првог степена. Пошто у прописнма четвртог дела грађанског парничног поступка који говори о поступку пред среским судом нема ни једног прописа који би искључивао примену § 357. гр. п. п. то се тај законски пропис може без даљег примењивати и у парницама пред среским судом. Пропис § 41. од III. ст. 2 гр. п. п. не садржи никакву одредбу која би била противна примени § 357. г. п. п. код Среског Суда. По § 41. од III. стр. 2. када се срески суд огласи ненадлежним у извесном спору с обзиром на вредност спора, тужилац је овлашћен да поведе парницу пред зборним судом не чекајући да одлука среског суда постане правоснажна. Овај је пропис специјалног карактера и важи само за среске судове и то једино у случају када се оспорава стварна надлежност среског суда с обзиром на вредност спора, а међутим пропис § 357. гр. п, п. општег је карактера и важи за све судове првог степена и за све надлежности стварне и месне. Ова се два законска прописа не искључују већ се допуњују и оба се подједнако примењују и код среског суда. Према овоме, када се оспори надлежност среског суда с обзиром на вредност спора тужилачка страна има две могућности: или да у смислу § 357. гр. п. п. тражи да се тужба спроведе збором суду, или да на основу § 41. од. III. ст. 2 гр. п. п. поведе нову парницу код зборног суда, остављајући да се питање ненадлежности среског суда на редован начин расправи. Разуме се странци стоји на вољи да се не користи ни једном од ових двеју законских установа, већ да остави да се истакнути приговор надлежности расправи по нормалном поступку. Сима Алкалај, адвокат.