Бранич

.БРАНИЧ"

тературу, која би и нашим, југословенским правницима била лако приступачна, као што је случај са грађанским поступком аустријским, кога називају поносомј тамошњих правника. Превод г. Др. Греговића извршен је према последњем—четвртом издању. нњиге г. Др. Нојмана из 1927 године. Иначе, целокупно дело се састоји из две књиге. Прва књига, која је предмет овога приказа, садржи цео поступак до законских прописа о тужби. Њоме је наиме обухваћена целокупна јурисдикциона норма, која у аустријском процесном праву чини посебан закон, у коме се говори о судској власти и судовима уопште и о стварној и месној надлежности.. Затим су изложене остале установе и прописи из грађанског парничног поступка у ужем или правом смислу, закључно са законским нрописима, у којима је реч о празницима и судском одмору. За основицу објашњења и коментара у овоме преводу није узет аустријски поступак, већ су код појединих прописа нашега грађанског парничног поступка, испод текста, стављена објашњења, која је аутор оригинала Др. Нојман дао код одгозарајућих одредаба аустријског. Благодарећи томе, корисност овога превода много је већа него када бисмо, на пример, имали интегрални превод оригиналнога дела, Јер тако у ствари имамо коментар нашега. грађанског парничног поступка, дат посредно од једнога од идејних твораца и најауторитативнијих интерпретатора његовога изворника. Када се пак има на уму, да сви наши постојећи коментари и системи, у којима се обрађује нови грађански парнични поступак, а који иначе претстављају оригинална дела, у ствари обилују цитатима и примерима из аустријске процесноправне теорије и судске праксе, онда се са пуно разлога овај превод г. Др. Греговића може сматрати и као једно изворно домаће дело о реченом поступку. Овај ће превод одн. Коментар, по нашем мишљењу, нарочито допринети бољем разумевању и разјашњењу појединих делова и установа новога поступка, где су се у досадањој судској пракси показале многе нејасности. У томе погледу, треба пре свега истаћи прописе о судској надлежности, месној и стварној, о страначкој и парничној способности, о супарничарству, о тзв. учешћу трећих лица у парници и т. д. Поред низа конкретнијих података и упутстава, у овој књизи су прецизно изложене и објашњене основне идеје, које ће моћи да послуже као сигуран критеријум за успешно решавање свију оних компликованих. процесноправних питања из наведених области, које је практични правни живот н саобраћај у стању да пружи. Мора се пак имати увек на уму факат, да успешна примена новога грађанског поступка захтева један сгалан и непрекидан. рад на савлађивању проблема и теоријске и практичне природе. Она управо теорију и праксу чини нераздвојном, јер је поступак о коме је овде реч, дело стручњака створено само за стручњаке. У томе, узгред буди речено, мислимо да треба тражити и објашњење установе принудног заступања парничних странака адвокатом, који је нови грађански поступак са собом донео. И у погледу језика, овај је превод, у колико смо ми, упоређујући извесне текстове, били у стању да то оценимо, такође успео. Читајући ову књигу има се утисак: као да је писана непосредно на нашем језику. Колики је пак труд преводилац морао уложити, да би постигао један такав успех, то ће се моћи разумети тек ако се има на уму, да није без разлога речено: како је често пута много лакше написати једно своје оригинално стручно дело, него дати један задовољавајући превод туђега. А то, изгледа нам, нарочито важи у случају када се тиче превода са немачког на српски језик. Једном речју мислимо да ћемо дати најбоље изразе нашој оцени овога озбиљнога рада г. Др. Греговића, ако завршимо овај кратак приказ са речима нашег професора г. Др. Аранђеловића: да ће превод значајнога дела Др. Нојмана бити од велике користи нашим правницима; да ће им оно моћи да послужи као поуздани саветник у спорним случајевима, на кога ће се увек са сигурношћу и поверењем моћи ослонити. Др. Адам П. Лазсревић судија среског суда град Београд.. Др. Фердо Чулиновић : Жена у нашем кривичном праву Београд, 1934. Стр. 118. Издање пишчево (латиницом). Кад се не би знало да је ову књигу написао мушкарац, с правом би се веровало да ју је жена писала, јер цела књига одише изразито феминистичким духом како ретко мушкарци пишу. Писац је изгледа хтео да покаже да феминизам није само привилегија жена, већ и добронамерних људи, па је уложио веома велики труд да покаже тенденције новог кривичног законодавства у погледу за-