Бранич

ПРИКАЗИ

штите жене. И у истини, тек из излагања г. Др. Чулиновића види се колико је у овом погледу нови кривични законик савршенији од старог србијанског кривичног законика и колико он фаворизира жену према ранијем, полазећи начелно од поставке да законодавац не прави разлику од полова. Феминистички покрет има своје пуно оправдање кад има за циљ борбу жене да се изједначи са мушкарцем у погледу грађанскоправном и кривичноправном. Чим пређе ту границу и оде на политички терен, тражећи право гласа и за жене кад људи и сами не знају шта са тим својим правом да раде, уздржавајући се најчешће од овога свога права, феминизам губи од своје симпатије код многих мушкараца. Али зато феминистички покрет на свима другим теренима, изван политичког, ужива све симпатије мушкараца. Покупити разне одредбе из кривичног законика о женама, средити их и прокоментарисати и то на широј социјалној основи уз кривичноправна објашњења са којима се баш сасвим не слажемо, нарочито онде где г. Др. Чулиновић види феминистичке тенденције где их ми не видимо, био је задатак пишчев који је добро извршен. Књига је солидно дело богато снабдевена са односном литературом, више социјалноправне него кривичноправне природе и у овом погледу •корисно ће послужити ради добијања једне опште слике о односним одредбама из кривичног законодавства. Она ће у исто време послужити као доказ да писац, који је судија, није сув правник, већ социјално биће и да схвата добро будућност кривичног права, које поред правне, има и широку социјалну основу и којом се иде на то да се жена и човек у кривичноправном погледу потпуно изједначе. Боривоје Ј. Франтловаћ: Коментар закона о Државном савету и управним судовима. Београд, 1935. Издање Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д. Стр. 141. Писац, као познат правни писац, на положају секретара Управног суда у Београду, изашао је пред јавност са горњим Коментаром за којим се осећала потреба код правних практичара. Без великих теориских претензија, управљен у Јглавном на практично тумачење односних одредаба одлукама Државног савета, Коментар је у ствари огледало наше управне праксе систематисане по законским прописима. Г. Франтловић је се често служио до сада објављеним коментарима одлука Државног савета из разних збирки које чине част приређивачима. Како је имао •при руци праксу Управног суда у Београду као ниже административносудске власти која чека коментатора, то је наравно своја излагања допунио и закључцима из ових одлука, и ако је се на њих само местимично позивао. У толико је Коментар интересантнији и инструктивнији. Иначе, Коментар је сопствено дело г. Франтловића, јер уз позивање на одлуке Државног савета, он је уз сваки пропис изложио и своје сопствено мишљење. Као практично дело, са систематским излагањима од стручњака из ове материје, горњи Коменгар је неопходан свакоме који има везе са административним судовима. Како је тај број велики, верујемо да ће и књига г. Франтловића доћи у најшире слојеве, поред тога што ће корисно послужити правним практичарима. Др. Фрања Агатановић: 3 а к о н о судском ванпарничном поступку за Краљевину Југославију (Ванпарнични поступак) од 24. јула 1934. год. и Уводни закон за исти Закон, објашњени мотивима, решењима Стола седморице одељења Б. у Загребу и другим законским прописима. Загреб, 1935. Издање Т е м и с а. Накладног завода правничких књига. Стр. 361. (латиницом). Приређивач овог издања г. Др. Агатановић у предговору каже: „Како је у већем дјелу наше Краљевине вриједио аустријски Царски Патент од 9. коловоза 1854. год., а Неспорна дела за Србију су само скраћени превод тог Патента, и како је услед тога и законодавац узео за узор прописе Патента о ванпарничном поступку, то је ваљало код објашњења такођер водити рачуна о порјеклу прописа новог југословенског Ванпарничног поступка. С тога је свугђе указано на разлику старих и нових прописа ванпарничног поступка, а при крају књиге уврштен је упоредни регистар појединих §§-а Патента и новог југословенског Ванпарничног поступка. Пошто је према својој надлежности Стол седморице од Б. изрекао много ријешења, која се слажу са прописима новог Ванпарничног поступка, то су и таква ријешења из збирке Милановић-Штрасер-Железингер употребљена за бољу илустрацију само са главним изрекама и са упутом на свезак и на број ријешења у збирци у сврху евентуалног детаљнијег сравњивања