Бранич

.ЕРАНИЧ'

са конкретним случајем, који се је читаоцу у пракси догодко. Уз то смо у објашњењима истакли и постојеће прошсе других закона у ванпарничном поступку", Тако је објашњена појава ове књиге која садржи само најпотребнија објашњења е погледом на судску праксу из оних области наше државе које су стари Патент од 1854. год. примењивале, уз цитирање мотива. Међутим, потпун. коментар Ванпарничног поступка може се сматрати само онај, који упоредо излаже и пракеу србијанских судова по Неспорним правилима, у колико се односни пропиеи разликују од аустриског Патента. У недостатку таквог коментара, Коментар г. Др. Агашоновића, исто као њ Коментар Грађанског парничног постутка у истом издању, задовољава потребу практичног правника, да се у овој материји лако снађе, уз најпотребнија објашњења и упуте на законске прописе. Од новог Ванпарничног поступка очекују се добри резултати. Он није само слепо превођење са аустриског оригинала, већ је рад ширег обима, а што му нарочито дзје предност над осталим аустриским преводима, јесте у томе, шта је се много више водило рачуна о језику него раније и што добри мотиви објашњују многе новине у овом законодавству. Коментар г. Др. Агатоновића даће овом, иначе јасном закону и ако са 307 параграфа, нову вредност с цогледом на судску праксу из области наше државе које су биле под владом Патента од 1854. год. те је с тога за препоруку правницима-практичарима. УоисасИпе МИеШсћ, <1ос1еиг еп с!гоЈ1: 1*е шоиуетеп! сЈ е з 1<јее5 со пбШиНоппеПеб е п Уои§о«1ауЈе дериЈб 1а Нп сЈе 1а ОгатЗе §иегге. РагЈз 1934. Ућгате Кас3з1ејп. рр. 143. Предмет студија ове докторске тезе веома је обиман. Ми би га изложилина следећи начин. После краћег излагања уставног и вануставног стања код нас помоћу текстова, рекапитулисали би све идеје које су послЈжиле уставотворцу при доношењу устава, са потребним студијама времена и прилика у којима су поникле, па би из свега тога извукли потребне закључке. Писац, који није дужан да води рачуна о нашим сугестијама јер је овај предмет обрадио потпуно независно од ма чије сугестије, изгледа нам да је више излагао текстове а мање обрадио уставне идеје из којих су текстови поникли. Правна пак књижевност није до сада имала дело ове врсте, па би објективно излагање уставних ситуација и идеја из којих су наши устави изашли, добро дошло француској и међународној публици. Сем тога, оваквим излагањима, мислимо, да би се најбоље послужило општим интересима наше државе у иностранству. Иначе, теза г. Др. Милешића, може послужити, благодарећи систематским излагањима и обилно наведеној литератури, за даље студије, пошто предмет није исцрпљен и о њему се може и треба још дуго да пише. Неке партије писац је према својим схватањима по важности, више обра" ђивао а неке мање. Стање духова пред Конституанту у 1920. и 1921. год. добро је изложено, са разним програмима, без много детаља. Дата је карактеристик извесних политичара, на пр. пок. Радића (стр. 33.), што нам се чини да премаш постављени план и није за докторску тезу. Такође, извесним закључцима виш политичке него правне природе, овде није било места (стр. 68). Али се у излагањима периода за владе Видовданског устава види сва рђава примена и злоупотреба овог у истини доброг Устава. Укидање Устава и стање до 3. септембра 1931. год. објашњено је без дубље анализе. Устав од 1931. год. у главном је дескриптивно коментарисан. Повратак на парламентизам, чини нам се, могао је бити потпуније и тачније приказан. У закључку, који је синтеза излагања г. Др. Милетића, многе пишчеве идеје могу се потпуно усвојити као тачне, а о многима се може дискутовати, чему у овом приказу није место. Из свих ових разлога појаву књиге г. Др. Милешића треба поздравити. Не треба занемарити, да је нлјтеже научно и објективно писати о догађајима чији смо ми директни учесници које пр>.живљујемо дакле, и које у неколико својом идеологијом стварамо. Можда је својој књизи г. Др. Милешић дао више дескриптиван карактер, јер је тако био много објективнији, пошто идеје као такве, а специјално идеје којима је се уставотворац инспирисао, имају у себи много субјективних обележја оних који су их носили, тако да се тек о њима објективно може писати када их ми или наше генерације будемо посматрали у исторпској^ перспективи. Тада ће се можда једино моћи одредити прави значај дела г. Др. МилтгАа. Др. Видан О. Благојевић адвокат.