Бранич

БЕЛЕШКЕ

85

бра институција. Она доводи у питавЈе вравни саобраћај и основ на коме друштво почива, јер као што наведосмо раније, судија никад неће моћи ићи до краја са утврђивањем материјалне истине код несавесних парничара и лажних сведока. Приндип неограничене употребе сведока негира писменоет и даје могућност за велике злоупотребе. Упски кајиш није само српски специјалитет: кад би се дало мало више публицитета ономе шта је се са сведоцима дешавало на теритОрији где је ранији аустриски поступак важио, могли би можда имати више разлога да се чудимо, што тамошњи правници нису давно тражили укидање овако рђаве институције. 3) Гломазност и компликованост новог поступка, признаће нам и г. Маринковић, сасвим су непотребни за једну сељачку демократију каква је наша. Оне су имале свој разлОг постојања у једнОј бирократској држави, која је се држала на многобројном и добро плаћеном чиновкиштву. ЗакОки као компликовани нису ни били за варод писани, нити их је народ примењивао. Њих је примењивала бирократија већином како је хтела. Сасвим је обратно код нас. Закон припада целом народу: сваки треба, па чак и мора да га зна, јер незнзње закона никог не оправдава. Међутим, како ће овај компликОвани и гломгзни закон знати народ, кад га ни стручњаци не знају. Једна ревизија данас, само због форме, однесе више времена него раније пет жалби. А све то није било ни најмање потребно. 4) 0 духу и језику наших закона писанО је много, Да напоменемо сзмо познати чланак г. Др. Драгушина Јанковића О духу и језику закона, изашао у Браничу за 1931. год., којим ја ударено звоно на узбуну противу свих рђавих закона и против нејугословенског духа закона. Аустриски поступак могао је се много боље превести. О томе је дао доказ г. Др. Аранђеловић када ;е 1912. год. превео у кристално јасном језику овај закон. Упоређен превод г. Др. Аранђеловића са преводом изашлим у виду новог закона о грађанском парничном поступку, видимо, да овај други превол губи много у погледу јасности и чистоте језика. Све то није било потребно, нити ће добри коментари моћи то исправити. Међутим, сама појава многобројних коментара јасно сведочи, да закон није довољно јасан, јер кратком и јасном закону нису потребни дуги коментари. Ипак, и г. Маринковић налази, да

су одредбе о правним лековима сувише компликоване и да један правни лек личи на прави апотекарски лек, док иначе другу материју овога закона излаже кратко и јасно, све обојено изразито оптимистичким духом. Навео је такође веома интересантне статистичке податке о кретању споровакод судије појединца Окружног суда за град Београд. Они могу да послуже као основа за једну статистику ширих размера, код свију судова у земљи, после чега ће се тек моћи приближнО видети како изгледа нови поступак на самом почетку свога важења. Ни г. А.сринковић нема претензија да се гматрају стати- тике судије појединцапри Окружном суду за град Београд као потпуно меродавве, јер и ако су оне у потпуности истините, ипак су недовољне. Г. Маринковић на крају својих излагања налази да је »тешко угодити једном општем југословенском правном укусу". С тога што се изједначешем згкгнодавства прелази из правног федгрализма у правки унитаризам, г. Маринковић је вољан да се помири и са новим поступком. Ми и акО високо ценимо и знамо важиОст изједначења законОдавстЕа у једној унитаристичкој земљи као што је вгша, ипак не сматрамо да је сам тај разлОг дОвОљан па да Оправда овакво изједвачење законодавстЕа. Сматрамо да није требало само преписивати аустриске за! оке, већ их је требало, ако се без Њих вије могло, адаптирати народним пОтребама. Јер у противном, призиали би, да и ако независва држава, ипак не можемо да. се ослободимо од правног духа који веје кроз аустриско законодавство, и ако никад нисмо сматрали да је Аустрија требала да служи као модел за угледања једној младој и снажној нацији као што је наша. Поготову кад је у састав Југославије ушла и Краљевина Србија, која је имала своје законОдавствО, о коме је требало водити рачуна, кад је се изједначење изводило. Година дана у животу једнОг законика и сувише је кратко време да се о њему да дефинитиван суд. То и г. Маринковић валази, само је сматрао за потребно да о годишњици новог законика на теритОрији Београдског апелационог суда треба дати једну општу слику о њему, што је и учинио, и пОд горњим оградама, у главном начелне прирОде, овом ЊегОвОм саопштењу не би се иначе имало ништа друго приговорити. Др. Видан О. Благојевић адвокат..