Бранич
УНИВЕРЗАЛНЛ НАДЛЕЖНОСТ
93
самкције, т. ј. некажњено. На пр., једао такво дела буде извршено у земљ-и А од стране једног њеног држављанииа који потом побегне у земљу Б: аио ; сада претпоставимо да између ове две земље не поатоји уговор о екстрадицији и да се, с друге страие, не налазимо у случају примене кога изузетка од принципа териториалности кривичних замона, кривична власт у земљи Б неће предузети гоњење против извршиоца дела и он ће тако остати некажњен. 5 ) Долазимо, дакле, ту до ситуације која нмје сагласиа са идејама морала и правде, ситуације која ће се отклонити, ако се усвоји солуција предложена у 1.питању Програм;а Конгреса. И, одиота, у једном таквом случају имаћемо једно од овога двога: или ће земља Б издагги извршиоца његовој отаџбини или ће га она сама казнити. Али, зашто је усвојен принцип териториалности у Материалном Кривичном Праву? Да испитамо мало овај проблем, јер постоји известан однос између њега и питања 1,5а) Држава не мажњава кривична дела због жеље за правдом (или бар жеља за правдом није једини разлог кажњавања): ми, чак, мислимо да друштво не може у опште узети на себе улогу онога који би имао* да дели правду. Ако држава гони извршиоце кривичних дела, она т« чини, у самој ствари, на основу свога права на омстанак и одбрану, и савремено Кривично Право иде све више и више овим путем када се тиче дефинисања! карактера и циља казне: специално, установа мера сигурности је еклатантан доказ за то1 Отуда излази да кривична дела извршеиа изван Територије једне државе не представљају никакву опасвоет за њен јавни поредак: извршена далеко од ње, та кривична дела не М10|гу да угрозе сигурност и опстанак дотичне државе. Каквог интереса има на пр. Француска да казни једног Кинеза који се налази у Паризу због каквог кривичног дела које је он извршио у Кини, или да казни једног Француза који би, пошто је извршио! кривично дело у Америци, побегао у своју земљу, Француску? Кривична дела извршена на територији једне државе имају за друге државе иати значај као кривична дела која нису извршена, то^ ће рећи да се сматрају као да нису ни извршена. Из тога излази да се установа која је предвиђена питањем I. може прихватити само тако ако се кажњавање буде сматрало као задовољење неумитне правде (ипе заЉЕас^оп к 1а јизМсе Јтшапеп!е): она захтева да кривично дело- не остане некажњено па ма где оно било учињено; прави карактер казне, т. ј. њен карактер социалне заштите (боп сагас1:еге с!е сЈеГепзе боаа1е) морао би тако да отпадне. Ако се, пак., усвоји ово друго гледиште (казна као социална заштита), дошло би се врло чеото до о'суда које би, у земљи где би биле изречене а ми претпостављамо да т® није земља
5 ) Он ће моћи бити кажњен само ако се врати у своју земљу (у колико не би дотле кривично дело застарело) или ако би био осуђен у одсуству (а то ће моћи бити ако је у питању кривично дело из категорије оних дела за која може бити осуде и ш соп4ишасЈат) али, у овом последњем случају, то ће бити -сама теориска осуда, за случај да се осуђено лице не врати у своју земљу. 5а ) Т. ј. питање универзалне надлежности. Примедба преводиоца.