Бранич

О ГРАЂАНСКОЈ ДЕЛИКТНОЈ ОДГОВОРНОСТИ И Т. Д.

121

апарат за дизаиње у питању; — из чега следује да иападнута одлука која је добро мотивисана, није повредила никакав текст закона означенога у жалби; — Због којих разлога одбија и т. д." б) Друга- етапа. — Међутим, пресуда Грађанског оделења (1а Сћатћге ст1е) од 21 јаиуара 1919 15 ) осуђује Жељезничку компанију, премда 'узрок весрећног случаја, у дворишТу Сенлазарске станице, није био откривен, т. ј. остао је непоанат. У мотивима пресуде читамо: „Како претпостанка кривице против онога који има на чувању ствар може бити оборена само са противдоказом случаја или више силе, или некога странога узрока ко1Ји му се не може урачунати у кривицу и како није довол.но да се докаже да он еије учинио никакву кривицу, да је| узрок штегге оатао непознат и т. д." Ова пресуда је врло важна. С једне стране то јје прва пресуда коју је донело Грађанско оделење Касационог суда од 1896 године, у питању одговорности за ствари. С друге стране, и нарочиТО!, с тога што од тада француски Касациони суд ће увек остати на овом гледишту. А то ће рећи да у будуће непознат узрок није довољан да ослободи чу>вара одгорности која лежи на њему као последица! претпоставке кривице. III. Пожари и одговориост за штету њима причињену Ми ћемо подвући још факат да је законодавац, као последицу еволуције јуриспруденције у материји одговорности за штету причињењу стварима, потврдио, бар посредним начином, рег аг^ишепШш а сопггапо, претпоставку кривице која лежи на чувару. Претпоетавка кривице и стално проширење појма ствари која се има на чувању, нарочито после пресуде Грађанског оделења француског Касациоаог суда од 16 новембра 1920 год. 16 ) је изазвало узнемиреност осигуравајућих друштва, која су ое осетила у опасно1Сти да накнађују све штете изазвате пожаром. Страх осигуравајућих друштава, са своје стране, имао је за последицу повећање осигуравајућег прима. Да избегне; ово^ј опасности законодавац је интервенисао са Законом од 7 н о в е м б р а 1922 год., уметнутим у члан 1384 ко1ји гла!си: „Ипак онај који држи, по ком било основу, целу или део непокретноати или покретних добара у којима букне пожар, биће одговоран, према трећима, за проузроковање штете овим пожаром, само ако је доказано да је пожар произишао кривицом његовом или личноети за коју он одговара. — Овај пропис се не примењује на односе између сопственика и закупаца, који остају регулисани члановима 1733 и 1734 Сос1е сЈуИ-а". Овај заион је изменио' последице еволуције јуриспруденције у следећој ствари: у случају пожара он је укннуо претпоетавку кривице чувара, враћајући поново на члан 1382 Сос1е-п. лли, како је овај: закон од 7 новембра 1922 год., сада алинеја друга члана 1384, изузетак од општег правила прве алинеје истот члана треба 15 ) В. Збирку бГгеу, за 1922 год., први део, стр, 265.. 16 ) В. примедбу № 8.