Бранич

122

.БРАНИЧ'

интерпретирати рестриктивно. Ехсерпопез зип!; 81гЈс1:1881тае 1п1егрге^аИопез. Према томе, да се члав 1384, алинеја прва не примени треба да |е пожар пренет са ј) е д н е ствари која гори иа д р у г у. На пр. једна је кућа у пламену. Помоћу својих пламенова. ова кућа која гори пренесе ватру на једну суседну кућу. Примењује се члан 1382. Али, ако се на пр. са жишкама (1а Пагпђесће) једве локомотиве ироузрокују пожар, не ради се тада о случају предвиђеном у закоиу од 7 таовембра 1922 г., јер нема пренетог пожара (Ппсепсће соттиш^иее) од једне ствари ко1ја гори на неку другу. Не може се рећи да је локо.мотива устању пожара. То исто вреди за један трансформатор, који проузрокује ватру својим електричеим варницама (Ге1:епсе11е е!ес1п^ие), или када се деси експлозија и проузрокује пожар на даљину. У ова три последња случаја ватра није пренета већ изазв ана (1е Геи п'ез1; раз соттип1цие та1§ оссазшппе), те Се примењује члан 1384 алинеја прва. IV. Закључак 1) У времену које се пласира од пресуде о вршалици до Бесиерове пресуде претпоставка кривице, на терет чувара се несумњиво примењује. — Тековине јуриструденције оспају до данашњег дана у снази, 2) Ради њене примене, у принципу, не прави се никакво разликовање ствари. ИпаК, разликује се дело „саме ствари" и дело ствари управљане човеком. — Ове ће разлике доцније нестати, али ће се појавити Коленова подела на ствари опаане и безопасне, да би доцније, 1930 год. и ње нестало, дајући члану 1384 алинеја прва, пуну примену (и за аутомобиле). У овоме случају примењује се претпо.ставка члана 1384 изузевши: најпре, случајеве пожара пренете са ствари која гори (у ком се случају враћа на правило члана 1382); и најзад несрећне случајеве штете причињене животињама или зградама (са специјалним регулисањем). 3) Запитајмо се иајзад који је карактер јуриспруденције у овом периоду? Може се бити апсолутно сложан са г. Саватиеом (бауаИег) да јуриспруденција нашег периода, под утицајем две идеје, које, код писаца, доминирају теоријом одговорности, идејом кривице и идејом риска, има мешчвити карактер. — С једне стране, одговојјност чувара ствари није престала чак ако он и докаже да није учинио никакву кривицу, а1ко он не одреди и не покаже, истовремено, који је страни узрок коме се штета приписати може. То је идеја риска ко>]а предоминира овде. — С друге стране, и ако претворена, у извесНој мери, у необориву (1гге1'га^ађ1е) на оонову ове идеје риОка;, то је увек претпоставка кривице, моју јуриспруденција види у члану 1384.