Бранич

СУДСКА ПРАКСА

127

Постуиак арошиву задржања осудног решења од извршења, донешог ио одредбама главе XVII грађ. суд. иост. од 1865 године., има се ировести ио ироиисима новог иаршчног иостуика, и ако је шражење задржања иоднешо ире сшуиања на снагу новог иарничног иосшуика, ако на дан сшуиања на снагу овога још није ошиочела расирава о шраженом задржању. (Одлука Касационог суда у Београду од 26 јуна 1934. год. Р. 195). По спору А. 3. противу И. Ј. због дуга, Срески суд у Алексинцу актом П. 525/34 од 18 јуна 1934. год. известио је овај суд, да је Окружни суд у Нишу доставио њему овај предмет на решавање налазећи да је по § 64 т. 1. грађ. парн. пост. за све грађанске спорове до 12.000 — дванаест хиљада динара надлежан Срески суд, у по чл. 36 и 42 Уводног закона, и за све предмете којима није предат одговор на тужбу као и сва тражења осуде по кратком поступку. Срески суд у Алексинцу налази да није надлежан да суди по овоме спору јер је ова ствар пресуђена решењем Окружног суда у Нушу бр. 4634 од 11 априла 1933. год. које је постало извршно према свима туженима изузев према туженом Ј. који је актом бр. 15026/33. тражио задржање од извршења овог осудног решења. Касациони суд у Београду, решавајући овај појављени сукоб надлежности оцењујући разлоге једног и другог суда са којих одбијају надлежност по овоме епору, одлуком својом од 26 јуна 1934 год. Р. бр. 195, нашао је: да је за решење питања о умесности траженог задржања од извршења осудног решења бр. 4534/33, као и даљи рад по овоме предмету надлежан Срески суд у Алексинцу, а не Окружни суд у Нишу. Овако Касациони суд налази на основу прописа чл. 37 ст. 1 Уводног закона од 9. VIII 1930 год. по коме поступак поводом приговора противу платног налога у мандатном поступку, што одговара ранијем тражењу задржања осудног решења донетог по одредбама главе XVII грађ. суд. пост. од. 1865 год., има се провести по прописима новог парничног поступка, и ако су приговори (тражење задржања) поднети пре ступања на снагу новог грађанског парничног поступка, али на дан ступања на снагу овога још није отпочела расправа по овим приговорима. Па како се из акта спора види да о акту задржања од извршења бр. 1506 није до 1 јануара 1934 год. донета никаква одлука од стране Окружног суда у Нишу, то је на основу § 37 ст. 1. Уводног закона за даљи рад по овоме предмету надлежан Срески суд у Алексинцу. Кад иризивни суд својим закључком враши сиорну ствар ирвом суду на ионовно расирављање и иресуђење, без означења да суд има да иостуии тек кад закључак иризивни иосшане извршан, онда ио § 613 тач. 3 грађ. иарн. иосш. иротиву таквог закључка иризивног суда нема места иравном леку. (Закључак Касационог суда у Београду од 29 децембра 1934. год. Рев. 1429). У правној ствари Б. В. противу К. Ј„ због отказа стана, Срески суд у Смедереву пресудом својом од 9. октобра 1934 год. П. 580/34, укинуо је у целости отказ издан закључком истог суда од 29. септембра 1934. год. Р. 789/34, са разлога: „Према § 357 од. 3 гр. п. п„ кад отказивалац не станује ни у месту ни у подручју надлежнога Среског суда онда он треба да постави пуномоћника за пријем достава који ту станује. Па како у конкретном случају тужитељ није поступио у смислу наређења предњег законског прописа, и на данашњу расправу није дошао, јер му ни позив није уручен, то је суд и донео предњу пресуду, којом је отказ стана укинуо у иелости". Окружни суд у Смедереву, као призивни суд по призиву тужиоца, закључком својим од 24. новембра 1934. год. Пл. 42, уважио је призив, укинуо је побијену пресуду и поступак Среског суда, као ништаван, и спорну ствар вратио парничном суду, да поново ствар расправи и пресуди, са разлога: „Од. 3 § 657 гр. п. п. изрично предвиђа случајеве, којим се може одбацити отказ, наиме, ако отказ не одговара прописима 1 и 2 од. 637 гр. п. п. али под условом, ако се недостатак не може уклонити по § 183 гр. п. п. Међутим, по § 183 вр. п. п. суд мора по службеној дужности наредити, да се уклоне формални недостаци, а по 2 од. истог §-а т. 1 као формални недостатак има се сматрати неозначење пуномоћника за пријем достава. Пошто парнични суд формални недостатак отказа из § 657 од. 2 грађ. п. п. наиме, што отказивач није означио пуномоћника, који станује у подручју -парничног суда, а који се формални недостатак генералише и у § 175 гр. п. п.