Бранич

МОЖЕ ЛИ СУПРУГ КОЈИ ЈЕ НАПУСТИО ХРИШЋАНСКУ ВЕРУ и т. д. 165

је таква разноликост наступила после венчања. Истина, Г. Аранђеловић има право када истиче сву аномалију те чињенице да један! супруг може, само својом вољом, створити за себе узрок раст]у(ра брака агаи шсу ретке аномалије као ни иеправичности у закдаима. Тако, н.пр., зар то није једаа не мала аномалија да једаИ родитељ који има брачну кћер усвоји мушко! дете мо1је му није никакав род па| да тако потпуно лиши закоаскога наследнога права своју рођену кћер? Аномалија коју је ранија пракса Касационога Суда сводила на мању меру тиме што Је § 477. Грађ. Зак. примењивала и на случај усвојења (пракса, *у( осталом, погрешна и коју је доцније Касациони Суд напустио) 9 ). Или, чл. 102. Грађ. Зак., у вези са чл. 218. Срп. Зак. о Црквеним Властима ИсточноПравославне Цркве од 27. Априла, 1890. год., омогућава сваком суиругу да, после пет годана рачунајући од нравоснажности пресуде о одвојеном животу (а овај се мора досудити, чим један супруг иеће да живи више у браку), тражи развод брака: то је један чист слјучај развода брака по ( вољи само једног супруга, и ако наш Грађ. Зак. не допушта развод брака ни по узајамном пристанку. 10 ) Али, авомалије и неправичности у законима само је закјонодавац надлежан да отклони, не, дакле, и судија и у опште један орган Извршне Власјти. Друга јр, међутим, ситуација аудије код з а к о н с к и х празнина које се не могу попунити Обичајним Правом (аналогију, §§ 8. и 10. Грађ. Зак., ни ужу, заКоНскуј, ни ширу, правну, не помињем овде за|то што она не долази у област попуњавања. закона него у област тумачења закона у ужем смислу: аргуменат аналогијом спада у логички метод тумачења закона). Ту 1 се мора судији дати мното шира власт, чим 1 је он дужан сваки сиор да расправи без обзира на то да ли у закоНју има, или не за то 1 потребних прописа. Та власт је, у основи, слична вла|с:ти законодавца, мада законодавства то не кажу увек отворено. 11 ) Ипак је велика разлика између правога законодавца и судије-законодавца, посебице у томе пгго пОпуњавање закона од атране судије т.ј. норма коју он ствара вреди само за ковкретјни случај: преко' тога, та нсрма нема обавезне снаге па чак ни за, самога судију, тако да, у друпом! истоветном сл|у1чају, судија може поставити друкчију норму, ако! за то) буде имао оправданих разлога. Иначе

9 ) Могло би се једино, из те аномалије, извести закључак да и по нашем Грађ. Законику не може бити адопције ако има брачне крвне деце, али наш Грађ. Зак. не садржи то ограничење: он није ту усвојио свој изворник, Аустриски Грађ. Зак. (§ 179.). 10 ) Брачна Правила Архијерејскога Сабора Српске Православне Цркве укинула су установу одвојенога живота која је постојала по горе наведеним прописима наших Закона (одвојени живот из §-а 73. Брачних Правила није та установа: то је само једна привремена мера коју Црквени Суд може изрећи у току спора о поништају или разводу брака) и која постоји и у другим законодавствима [н. пр. француском (1а зерагаНоп <1е согрз), Немачком и Швајцарском (Тгеппип§ уоп ТЈзсћ ипЈ Ве11), и т. дј. У осталом, Брачна Правила нису ту, као ни у многим другим својим одредбама, на Закону основана, како ја мислим. В. о томе прим. 13 овога састава. и ) Ту је Швајц. Грађ. Зак најодређенији (чл. 1. одељ. 2.). В.,усамој ствари исте, § 8. Аустр., чл. 3. Црн., чл. 7. (Увода) Браз. Грађ. Зак., као и наш овдевећ наведени чланак: О Обичајном Праву у нашој Држави (.Бранич*).