Бранич

216

„Б Р А Н И Ч*

Али једновремено је вестало и изједмачености социјалних односа. Постепено су <се стварали засебни слојеви, један виши од другог, између мојих је о1сећај заједничарства све више и више ишчезаваО', ус|тупајући место осећају раздвојености иа чак и непријатељства. Услед све већег развића привраде и увећања становииштва по|јавл>ује се ново друштв-о;, у којем одсудну улогу играју класе и масе народне, класа богатих и класа сиром,ашних грађана, ови последњи стално! запајани т. зв. класном иржњом на имућиије суграђане, коју им неуморно проповедају агитатори. У високим грађанским слојевима рађа ое страх од четвртог, раднич:ког сталежа а с тиме у» вези и грађашки инстикт одбране. Из горњег излагања јасно се види зашто за нашу државу, са њеним претежно ситно-земљорадничким грађанством и једвом безобзирном младом индустријом са изразито експлоататорским тежњама, кису погодна начела старијега либерализма. III. Из принципа признања слободе и једнакости индивидуа извукиа је модерка демократија паследње консеквенце и у томе отишла даље од либерализма, наравно у погледу ј е д н ак о с т и, јер у| погледу слободе либерализам је био' учи|к|ио своје. Последње консеквенце из принципа једнакости мо>рале су, природно, одвести до укидања свију ограничења, која су се разложно могла укинути: пре свега укидању постепеиости активВДог грађанског бирачког права прем(а имовном стању, приходЈу, висини порезе, привредној самосталнасти и сличним сво.јствима; укидању ограмичења бирачког права, које се није признавало онима шји примају јавну милостињу; Спуштање доба узраста за стицање пошитичких права; напуштању страха од уласка жена у политички живот. Као што је у теорији старијега либерализма Мсшескијева наука о подели власти играла значајну улогу, тако је утицај Жана Жака Русса (1712—1778) на демократију као систем новога времена још м|ного значајнији. По његовој теорији о држави у друштвено1м уговору сваки напушта потпуно своју п р и р о д н у слободу и подвргава се без резерве општој вољи, уо1оп1е ^епегак. Али тиме му се враћа његова слобода као држављанина — а(;оуеп. Као! такав, дакле као члан народа, учествује о& у владању државом, које и припада народу — принцип народне суверености. Демокраггија је постепено одвела до ј нове експаизије државне делатности. Тиме су били' државни задатци, државни циљеви, одређени сасвим супротно оним у Систему либерализ(м!а. Правна држава претворила се у соци јалну државу или државу народ «01Г благостања. * Радикално спровођење принципа једнакости води тако званој егалитарној демократији. Она се прво испољава у начиау уређења права избор а Ценсуса деста је, за