Бранич

ПРИНЦИПИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА У СКОРОЈ ПРОШЛОСТИ нтд. 215

јамном поверењу између личности. Према иаме оно има окоро аристократско обележје. С правом се дакле може говорити 10 аристократском либерализму. У једном таквом систему нема места за директне иародне акције, за иступање иаро|диих ма(са. Влада народа, „демократија", не усћаја се; она ае сматра к:а1о непо|средно угрожавање личие слободе, „либералне" мисли. Што се тиче начела једнакости у старијем либера.лизму, оно се начелио признаје као израз личности. Али се од тога чине многи изузетци. Међутим и у колико' се једнамост признаје вреди то само у формалном попледу не и у матери.јалном. Тама су једнаке само ничелне могућноети стицања добара, изгледи на то и услови за то а не и у само ј ствари. Према томе, по1с!тоји могућност највећег диференцирања, го(милања капитала у рукама великих поседника и капиталиста и сиромаштине радника. ,У сво1м смислу наглашава се „слобода својине" у јавном праву; она значи права на слободно стицање приватне својине. Социјална структура, према којој је удешен систем старијег ариетократског либерализма, произлази непосре;1јн<) из претпоставака његове споСобности функциониеања,. Момент тичности, који влада овим системом, захтева један не оувише велики број овлашћених грађана, са сигуриим имовинским положајем, за тим могућност да се уоче државни проблеми и политичке сваге, известан степен образованости, узајамно поштовање. Другим речима мора друштво, бар ово које учесПвује а^ктивно' у државном животуј, бити изједначено. У главном ови су захтеви поетоЈали кад је племсгво, које је држала земљу, изгубило! свој до-минантни положај а трговином и индустријам обогаћено грађанство истамло се у предње редове. Тиме се подигло његово самопоуздање те се није задовољавало чиста привредном улогом него! ј,е тражило! да учествује и у државним по!словима. Много мање је погодан овај, систем за с е љ а ч к и сталеж, варочито кад је велики проценат ситних земљорадника. А никако вије овај систем за безимућно радништв о). Ова погодно|ст за грађански сталеж води идеји „грађанске правне државе" и тада се гоћори о ! буржоаској држави. Овакво социјално стање и његово' правно уређење васили сју у себи к л и ц е сопственог распада п> а. Привредна слобода остварује права јачега, ау економско)] абласти то је често право безобзирнијега. Тако се лагаво скупила имавина, а с тиме и везана привредна моћ, у руке малога броја капиталиста. Остали су потискивани, постали су у својој егзистенцији зависни. То је вредело не само« за раднике него и за мале занатлије и трговце. Тако је грађанска нравва држава, ам|агућавањем и развићем К !апитализма, одвела од принципа слабоде и једнакости као сваје полазне тачке до принципа потчињености и неједнакости претежнијег броја грађана, од Стања сигурности привредне егзистенције, така званог „грађаиског секуритета", до стања привредне несигурности.