Бранич

220

,Б Р А Н И Ч"

Пошто се у овом систему све више шири државна надлежност, то о(н|да све већи значај, добијају политичка сл<>бода и грађанска ирава. Она се проширују у правцу једнакос ти. Укида се изборни цензус или се Сман>ује, а последица тога ]е као и у демократији. Парламенат губи сво1ј карактер скупа одличних људи и поШтаје све више и више заступништво социјалних група и Ннтереса. Тиме продиру партије у парламенат и шире своју делатносг у народу прек,0' оквира замо1нодавног тела. Почиње да се остварује принцип м а с а и класа, пстичу се тежње за увођење тајнот гласачког права и представништва мањине, које постепено и пс«беђују. И тако се у парламенту окупљају народне п^олитичке снаге и овај постаје поприште борбе ових снага и њиховог посађања и наравнања. У томе лежи његова! сисЈтематски нужна функција. Када парламента на би било, то би се онда. разни политички правци и интересне заједнице врло тепшад могли сами по себи наћи на једној средњо] линији и влади би трајио био постављен једва решљив. задатак да успаста!ви равнотежу. Нарочито мора бити парламентар!на трибуна важна за разае врсте мањина, језичиих, националних, конфесионалних, регионалних, јер иначе, без ње, биле би изложеие опасности диктаторских решења. * Старији и млађи либерализам не треба сматрати -као један јединствен полиТички систем. Јер о!вај по^Следњи примио је доста карактериСтичних елемената из нововремеме 1де1м)01кра1ТИЈ!е, док се старији либерализам нарочито од тога чувао. Стога, до|к се стаЈ)ији либерализам означавао као аристократаки, дотле се млађи либерализам може без устезања назвати д е м ок:р атским л ибе рализмо м. * Компромисни -карактер млађега либерализма довео је до једне нароните и интересантне уставне творевијне, до т. зв. конституционалне државе. Ова уставна форма нарочито! је била изграђена у појединим немачким државама пре рата. Ома представља спајање либералних идеја са монархијом апсолутног порекла. Због тога по(с1т101ји комбииација супротнмх елемената, т.зв. дуализам. На једно] страии имамо ауторитативни с и с т е м ааследне м о и а р х и ј е, ко.ји је изван и изнад народа, а на другој парламентарао-дем^кратско народно представнишТво, ко]е произлази из шрода Слободним избором. У практичној иримени надмоћност се, у овом систему, налајзи на м он а р х о в о ј с т р а н и. Ако се монарх сматра као неутрална власт, ро)иуо1г пеи!ге, онда већ та мисао води његовој надмоћности. У практичној прим0Ни владалац је имао) правО' да потврђује законе, што је зн1ачило да је њихово ступање на снагу зависило од његове воље. Владалац је био на врху управе, постављао је владу и чиновнике, имевшао судије, који су у његово име вршили правосуђе. Тиме је био напуштев парламентарни принцип, те се говорило о коституционадном систему, у којем ]е владао „монархистички принцип".