Бранич

ПРИНЦИПИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА У СКОРОЈ ПРОШЛОСТИ итд. 221

На супрот овоме народ н о п ретставни штво предсгављало је само! ограничење владаочеве власти. Оно није било над егзекутивом него је само 1 имало право сарадње, к о нт р о л е. Истина, за сваки владавински а!кт мјонарха, потреба;н је бис* премапотпис министров, који је парламенту био одговоран ,за његову уставност 1 и законитост. Али у овим границама био је монарх односно од њега постављена влада слобцдан. Пошто је конотитујциошлна форма владавине по правилу постајала самограничењем раније апсолутног монарха — конституционално значило је супр01тн01ст апсолутном режиму — Т01 се анда узимало да постоји претпоставка у корист 1 слободаог одлучивања извршне власти. У пракси се то пре св1ега испољава1ло' у 01блаати спољње политике, у погледу међународних уговора и организације власти. Уз то је по правилу долазило! и право! нужде, т. ј. право владаочево на изузетка овлашћења за време кад народно предотавништво није на( окупу, а нарочито* гтравО' да прогласи опсадно стање и да суспендује основна. права грађана. У области у п р а в' е тежиште је било у апарату вла^сги, са чиновништвом кој,е поставља владалац. 'Сам1ауправа није била само грађамска ствар, нега је у њој било и бирократских елемена1Т1а. Тако је постао! тип мешовите самоуправе, као^ чији образац најбоље служи пример Пруске. Ту с-у; грађани слали своје заступнике у колегијалне, самоуправне влисти, али овима је руководио кра,ч,евски чиновник. И у кајнижој самоупра,вн0ј власти, у апштини, имала је државна управна власт права контроле, одобравања и потврђивања одлука. На овај начин сачуван је привидно спољни демократски облик; најзочито 1 је парламенаТ био видљив израз народнога учешћа у држави. У ствари пак надмоћност се налазила код владе, која је зависила од владаоца. Уз њега је стајала као нарочита потпора оружана државна сила, војска и жандармерија, којом, је он искључиво управл,аО', независнО' од парламента!. А ко има фактичку анагу та] је и политички важнији чинилац. * Социјална подлога, на којој се оснива систем млађега либерализма, промењена је према старо-либералној периоди псиглавито тиме што политички утицај не тражи с|амо крупна буржоазија него и средњи сталеж и мало - грађани као и сељаци, а по-степено чак и несамостално! радништво. Тиме се пак отвара пут за] утицај н:а државне послове и оним народним слојевима, који су се мање интересовали либерализмом, слободом, а више полагали на државно старање за њих. Ова пак тенденција за демократизирање државе' бцла је прави разлог за компромисни конституционални систем. Јер крупна буржоазија увиђала Је да је њен привредно-друштвени поиожај угрожен од поплаве других наро!дних 'Длојева, па је тражила осигуање у н|асло1н!у на политичку и физичку моћ племства, великих поседника, официрскога кора и чиновништва, на које се монархија ослањала. Томе за љубав она| се одрекла политички доминантног положаја у држави да би спасла своју имовину од надирања безимућвих класа. Из страха 10Д| четвртог стамежа капитулираој/је трећи сталеж пред старијим социјалним силама, удруживши се са њима за заједничку одбрану заједничких интереса.