Бранич

226

.БРАНИЧ'

Места из аакока, једно субјективно јавно право маже се добити из правне уредбе (уредбе са закоиском снагом) и из аутоиомног статута једие јавноправне корпорације. Оно се може још Д016ИПИ ш осно!ву правне уредбе пли на основу ®утономног статута преко једног управног амта, Ка1ко правна урадба и аутономнк отатут иМ;3(ју своју базу у јадвом замоку, који овлашћује на доношење тих норама (у крајњој линији и на уставном пр!о!пису који дозвољава делегацију законодавне власти), то ова!кв|а! субјективна јавна права имају свој многоструки суперпозирани основ: устав, закон, уредба (аутономни статут), управни акт. ВажНо! је то разликовање нарочито ако. би се по|атавил101 питање укидања субјективних јавиих права 2 ).

Др. Фрања Горшић, Ген. икспектор Мин. унутр. послова — Београд ИЗЈБДНАЧБЊБ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА I У границама овог написа нећемо> говорити о томе које све проблеме поавног живота задире пројект јединственог Грађанског закони1ка (Грз.), већ ћемо се ограничити на констатацију да је управо непрегледан! низ оних питања код којих може доћи до размимоилажења у схватањима грађанства појединих правних подручја која постоје из доба пре Уједињења. При томе не треба толико мислити на нове непосреднс међусобне сукобе тих јединки, колико! на ану марканггну појаву која се испољава у протестима: поуединих, а понекад и више јединки пративу насиља панетог им од стјране законодавца. Непослушност ове врсте изискује пажњу каиш општих тако и правних социолога, пошто је у питању отпор једног дела друштва противу целине ко1јој уосталом ни једна од интересних група не пориче право да приликом изједначења зако1н(одавства интересе делова жртвује интереСима целокупности. Па кад је баш тим речима изражен, донекле, и задатак Државе у погледу стварања јединствених закона, то отпор јединки о ко^ме је реч, треба назвати отпором противу н а ч и н а, боље речено противу м е т о д а мојим Држава предузима унификацију иззесне законске материје. То је уједно и доказ за. погрешност тезе да је Држава при изједначењу сваког закона независна од Друштва. Према мишљењу једног од најистакнутијих правних социолога нашег века, ") Литература: Драгослав Б. Јовановик, Појам закона, Београд 1923, стр41—44. Оеог^ ЈеИпек, 5у8(ет с1ег бићјекИуеп ОНеп(Нсћеп Кесћ1е 1919, II Аи{1., 5. 141, 147, 148, 154, 195, 200, 329—332. 8(еп@е1 — СНезе, ОНепШсће Кесћ(е ипсЗ Р1Нсћ1еп, \Убг1егђисћ (Јез с1еи1зсћеп 51аа1б- ипс! Уегша11ип§8гесћ15, 1914, III В«3, 5. 5, 7; РгИг ЕМпег, 1п5Н1иНопеп <3ез с1еи(8сћеп УетоаИип§бгесћ(8, 1922, 5. 163, 167; А. УаИез, ^а уаН(Н1а (1е§Н аШ агптЈп!5(гаНуЈ, р. 48—49; НтзсШиз — КаМ, Рп'уПе§шт, \Уог(егћисћ сЗез с1еи(зсћеп 5(аа18- ипс! Уег\уа1(ип§5гесћ1з, Ш. ВсЈ. 8. 197;