Бранич

ИЗЈЕДНАЧЕЊЕ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

227

пошјвог професора Черновичког универзитета Евгеиа Ерлиха 1 ) стварно постоје само) две закоиодавие области код којих се Држава појављује каО' аезависан нормодавац, а то С1у ус:тр 01 ј с т в 01 в о ј с .к е и по1ресми уст а в. Ту Држава поготову наступа суЕерено, док све остале граве законодавства изискују сарадњу Друштва. Међутим у погледу интензитета учествовања Друштва у законодавном раду а нарочито у припремним радоеима, постоје знатне разлике. Према Ерлиху молаборација Друштва у припремном и законодавном раду може да буде диференцирана према критерију да ли се предмет законог регулисања састоуи из давањанорми за н!о>во уређење политичког, душевног, привредног и друштвеног живота, или пак, да ли се установе и норме које већ ностоје, без дирања у материјалнопра1вну страму| имају само уз ети у заштиту од вређања у будућаасти. Норме којима се постојећи прав1Ни поредак само учвршћује, могле би се назвати правом д р у го< г реда. Међу право другог реда спада и .свемолико п р о ц е с н о> п р а в о, јер с;е стварањем процеоуалних прописа, по> правилу, не доноси ново материјално! право, већ регулише поступак за успешније остваривање материјалног права које већ постоји. Међутим, изузетш би могао и који процеами замон 1 добити знача.ј з а к о н а п р в 01.г а р е д а ако би законодавац приликом аНтиципативног доношења процесних норми привремено, док не буде изједначено и материјално! право, хтео да донесе и извесне нове норме ради неодложивог уређења унутрашњег поретка на новој бази. С обзиром 1 на ТО' што с!е већ налазимо у п0)следњо|ј фази наше опште процесне реформе, нека нам буде допуштено да као једну од најзначајнијих појава тог интересантног даба истакжемо 1 једно опажање за моје нам је са математичком тачношћу вазда била да;та прилика чим је законодавац у процесним пројектима закорачио у област материјалног права. Сетимо се нарочито нашег Н01ВОГ Законика о судском поступку у грађанским парницама! Све док се је законодавац придржавао својих процесних проблема, за то његовО' кретање у области права друго1г реда није постојаио ма какво нарочито интересовање Друштва које се задовољавало' тиме што су као његови претставници сарађивали поједини научници и практичари. Ту је преовлађивало мишљење да о питањима, како1 општег тако и специјалног прошесног права има ЈУ! да воде рачуна само стручњаци специјалиати. Стога социологу чудно, па чак и маринирано! звучи запомагање правн1ика. старе школе када они у јавно1сти траже да процесне законе треба ослонити на народно' право. Напротив, сви смо били сведоци факта да -с|е !ни једна друштвена јединка ниј.е осећала нарочито угрожаваном док су процесолози решавали чиста процесна питања. Међутим протести су иакрсавали редом чим се прочуло да се пројектује и која важна нова норма из области материјалнот права! У овом погледу довољно је да потсетимо на обилицу рекриминација поводо1м доношења прописа којима се Грађанским паркичним по1ступком дира у Грз. (на| пр. код регулисања поступка

*) Еизеп ЕћгНсћ, Огип<11е2ип§ <3ег 5ог!о1о81е <3ез Ј^есћ^з, 1913 год., стр. 44