Бранич

228

.БРАНИ Ч*

по ту^кбама због сметања државине, 'код регулисања поступка по споровима који проистичу из уговора о закупу и најму, итд.). 2 ) Знаке сличног пожрета примећујемо већ и код оних правних, установа које је Уводни заксин за Закон о судском ваипарничном поступку преузео из Предошове Грз. коју је недавно издало Министарство правде, стављајући их на територији целе државе унапред «а снагу (§§ 10 до 25 псимеиутог Уводног закона). Једном речју, осетљивост широких редова! грађанства појављује се увек када законодавна власт при доношењу норми другог реда улази у питања која подлежу регулисању нормама првог реда. Па кад у сваком таквом случају реакција Друштва наступа тако тачно, зар се може посумњати у( отпор свију друштвених једикки чим буде дошлона ред питање доношења основнаг ма те р и ј а лноправног закона грађанства? Југословеиски јединствени Грз. је закон првога реда раг е х с е 11 е п с е ! Он је замон над законима и врхунац југосло^венског законодавства. П. Узимајући у расматрање питање наклоности правмих јединЈси ка априорној опозицији противу јединствених закоиских пројеката, треба да се сетимо учења социодогије да је претхо дна асимилација правних подручја која сачињавају целокупност, неминовва претпоставка за изједначење општег Грз. Без довољног претходног изједначења друштвеног живота законодавац не треба да рачуна добрим пријемом једииствених грађанскошравних норми од стране оних јединки код којих још не постоји убеђење о потреби мењања досадашњега поретка. Монтеакије подвлачи консервативно! мишљење друштвених јединки реченицом да је велики случај када закони једног иарода могу одговараги и другом иароду. Држава, укидајући „старо" право, излаже се неминовио приговорима незадовољних друштвених јединки које прибегавају разним методима давања отпора. Богишић каже да уместо новог поретка долази само неред и хаос. Претпоставка коју смо назвали друштвеном нивелизацијом, састоји се у томе што н,а основу искустава стечених у Синбиози, све јединке стоје на гледишту да је јединствено регулисање извесне правне установе постала иотреба целине. Докле год нема овог јединственог гледања на проблем, Држава при доношењу ОДНО10НИХ .јединствених правних прописа никако неће 2 ) Да ли није отпор Друштва када на пр. србијанска правна јединка преко својих проминентних правника форсира да се новим Законом о истуаима поновно заведе иступно кажњавање чисто грађанскоправних кривица? Из низа тих .чињеничних стања" да наведемо само промашене иступне санкције за сметање државине (оживљавање ранијег § 375 а срп. Кз ), као и иступно кажњавање непослушног закупца или кирајџије кога и онако погађају извршре санкције предвиђене параграфом 308 Закона о извршењу и обезбеђељу (ранији § 355 в срп. Кз.)« Мада је наш правни живот богат пројекцијама сваке врсте, он досада ипак још није испољио класичнијег примера активне резистенције против озакоњавања прописа који су иначе добри и савремени, него што је то случај код накнадвог обарања проииса §§ 548 до 554 Гр. п. п. (по тужбама због сметања државине) кас н код читавог низа других прописа којима је Гр. п.п. закорачио у област Гр. з