Бранич

242

.БРАНИЧ*

2° Као социјалша и праша институдија установа наслеђа посто1ји да задовољи један одређени циљ (који је у исти мах и њен узрок), и само! акО' је она оргамизована и уређена та,ко1 да заиста служи задовољењу тога циља, она може и мора да посто ји. Стога све оне примесе и окобине гааследнога права, које су до сада постајале и постоје, а које значе онемопућавање остварења* овога циља и претстављају његове рђаве страете, треба да буду оглклоњене. Једна од тих особина данашњега наследног система је и неограничена вредност наследне масе моја прелази на наслсднике. Та особина, против ккзје се с право(м1 устало' у току девешаестогавека, претставља заиста с једне стране средство остварења и одржавања друштвене неједнакости, мислимо емономоке а преко ње, врла често 1 , и сваке друге, чије се укидање, као што де већ учињено у појединим областима (на пр. у погледу уживања политичких права; појаве пред судовима), намеће неминовно као циљ друштва, а с друге стране ствара у друштву људе к ( оји живе не радећи, т. ј. живе на рачун рада другога лица, јер мртве стварн, као шио је наслеђено имање, не могу саме од себе никада да дају средства потребна зг живот. Отуда се поставио праблем отклањања ове незгоде, а да се при томе сачува сама институција у облику и границама који одговарају правидио' схваћеним интересима друштва), па према томе и појединца. А као мерило за овакво уређење имале би да послуже добре стране ове институције. Разуме се да се под оваквим изгледима ограничење наследничке квоте, т. ј. максимирање вредности наслеђа једнога лица (па било да се то максимирање врши у погледу вредјности наследничке масе, било у погледу вредности наследничКих делова моји могу припасти појединим наследницима, што све зависи од оцене ситуације у сваком поједином законодавству), показало као најбоље средство. Тиме би се очувале добре стране ове иноитуције а отклониле рђаве (нестало би превелике неједнамости и отклонило би с!е стварање паразита у друштву). Која би, пак, имала да буде граница максималне вредности наслеђа, имало би се одређивати с обзироад на ступањ развијеносТи друштвених односа, међузависности и разгранатости социјалне (културне) функције државе и других јавних организација. Та граница није никако својевољна. Она истина није одређена али је одређујућа, и то на оонову објективних околности, истих оних моји су диктовали ограничење броја и линија сродника који м№у бити позвани на наслеђе. На тај начин, објективно могућа и одређујућа максималиа граница вредности наслеђа значила би довођење ове институције у граНице и облик који би био сагласан са њеном социјалном функцијом, са њаним циљем. Значила би |у( самој ствари оживотворење ове иМституције у њеном правоим облику и отклањање злоупотреба које у томе потледу данас постоје, злоупотреба које значе сукоб права са потребама друштва, са фактима, сукоб, као што је то рекао проф. Сепу 31 ), доппе и соп$1:гш1, сукоб, као што Је То рекао славни доајен из Бордоа Беои Ои§ш1: 32 ), сЈго!!:

31 ) В. Ргап<Ј018 Оепу: бсјепсе е1 (есћпГдие еп Лгои ргп>е ро$Ш/, I. IV, Рапз, 1924 32 ) В, 1*еоп ОициЛ: ТгаНе с!е (1гоИ сопзШиИоппе!, I. 1, Рапз, 1927.