Бранич

ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЂА

243

оћјесШ' са с 1 гој (; ровЈ^Г, у коме је сукобу, увек и свуда до сада, а веровагпно увек и свуда и у будућности, с1гоЈ1 ођјесИГ побеђивало ( ЈгојГ ровШГ, с1оппе побеђивало копзГгиЈГ, у коме су сукабу факта побеђивала право. Ограничење вредиости наслеђа значило би, дакле, довођење права у склад <са чињееицама, то ће рећи потребама друштва, а то је не само циљ права иего и његово оправДање. 33 ) 3° У теорији и у неким зако|нјодавствима, сматра се да пост0|је три осно!ва позивања ва наслеђе: уговор, тестамент и закон. Нама се чини да у самој ствари пастоји само један осмов позивања на даслеђе, каа што у опште пастоји само> јвдан једини и искључиви извор права, који је оспов свих правних послова: закон одн. правна норма у опште, а то је, пошго и најс!леђивање није ништа друго .него: један правни однос: закои. То шта се у једном моменту допушта појединцима да питање ааслеђа регулишу била једнострано 1 своЈом ваљом (тестаменат), била сагласношћу воља два или више лица (уговор о наслеђивању), не мења никака сам оонов на1сл!еђа, који у свим овим случајевима остаје увек и само један: замон, док се ове поједине манифестације (тестаменат и уговор) јављају само! као један од начина са којима закон сматра да се може најбоље остварити саглаеност права са нстрсбама времена. Отуда се те изјаве воље, једно !стран1е, двостране или вишестране, које се јављају у ојблику тестаменгга или уговора, имају сматрати само као у1сло!ви за образовање извесних ситуациЈа које нису законом забрањене, а које су сагласне друштвеном циљу. 34 ) С тога се може говорити самО' о начинима! наслеђивања, који сви имају један заједнич1ки основ: правну иорму, ко1ју ми називамо закон. Који су то начини, има( да одређује законодавац, а тако исто и њихов међусобви одно1С и обим. Имајући у виду све горе речено о циљу институције нислеђа и њеној задаћи, мислимо^ да се уговор као начин за позивање на наслеђе мора одбацити, Јер не може никака да задовољи циљ ове институциЈе. Интестатско или непосредно законско нашеђивање (т.зв. законско! наслеђивање у ужам смислу) имало би да буде, у границама и вредности КоЈе смо раније обележили, как> основном, као и до! сада, у самој ствари и најчешће. Што! се тиче тестамента као начина. позивања на наслеђе, миСлимо да га је потребна задржати ио при томе отраничити га у толико и тако да се њима не могу да! изиграју добре стране саме институције, што! ће рећи

33 ) Могло би се приметити да би ово значило повреду уобичајеног схватања капиталистичког система, што у ствари не претставља ништа ни ново ни неразумљиво, јер је повреда овог система извршена већ толико пута, да се он показује све већма нескладан са потребама друштва. Отуда није чудно што данас наилазимо на књиге које покушавају да капиталистички систем претставе и сведу у сасвим уске форме, што у самој ствари значи његово негирање, па према томе и могућност и потребу реформе све до оне границе до које то захтева интерес друштвене заједнице. В. у томе погледу најновију књигу 1,ошз М6га1: Роиг затег 1е тгШеиг (1и сарИаНзте, Рапз, 1935. 34 ) В. ближе о овоме у нашој књиза Уговори ио ирисшанку — формуларни уговори, Београд, 1934, стр. 15, као и Ј. Воппесазе: 8ирр1етеШ аи ТгаНе 1/геопдие с1е с!гоИ ст1, раг Ваис1гу-1,асап1тег1е I. I, № 275—386/ 1. II, № 255, :318—347, 433—451.