Бранич

210

.Б Р А Н И Ч"

љутој борби са владаоцем, а делом ново племство чиновничко, каје се регрутовало из академски образоваиих љЈуди. Уз више чиноиништво стоји официраки кор, ко!ји се под Фридрихом Великим у Пруској искључиво из племића састојао. На другај страии раз»1икују ге две социјалне групе: грађанство у варошима, сељаци по еелима. Грађани се баве занатом и трговином, сељаци пољопривредом. Техникл је још иеразвијена и загто су економски односи стабилни и лако прегледни. Промене бивају у скромним размерама. Великих вароши готово и вема, зато и нема нагомилавања становништва на уском простору. Људи живе у породичним везама као појединци један поред другога. П р 01 б л е м м а с а је непознат. Према томе друштвени склоп приказује се као прост и добро уређен. Према оваквој социјалној структури развија се и живот. Горњи с ло ј, економски добро осигуран на)слеђеним земљама, које доносе знатне приходе, посвећује своје враме животним уживањима на основи пространог општег образ(овања и разумевања за лепе вештине свију врста. К0 1 жели да се посвети државној служби стиче потребна знања на домаћим универзитетима и сматра право на државиу службу као прив1и(легију која се сама по себи разуме. Грађ анство обраћа сву пажњу на привреду, концентрише се на солидан рад у трговачмом и занатлијском позиву. Не тражи се учешће у власти нити у вишијм животним добрима. Изузетци постоје за варошке патриције, чији се одно|си приближују онима земаљскога племства. Сељаци су везани за земљу. Они живе у узаном кругу свога места, већином не знајући да ч)и|тају ни да пишу. Тек полагано отпочиње примитивно образовање у народним школа|ма. Без неког нарочитог размишљања људи се поверавају) мудрости власги и нокоравауу друштвеној надмоћности племства. Сматра се сасвим природна да ,су за владање позвани горњи слојеви као што је пољопривреда позив сељака а трговина. и занати ствар варошана. И тажо живе племство, грађанство, сељаштво у опште мирно, без зависти и трвења јвдно према другом. О томе има! класичних описа у Гетеовим проз1ним описима. Па ипак поред свега тога државно уређење, како је представљао! про^свећени апсолутизам, није се могло одржагга и морало је уступити место другаЈчијем државном уређењу. Јер просвећени апсолутизам, да би се могао адржати, тражи прво једнога способнога, поштенога, енергич^нога владаоца однаоно шефа државе у опште, а ови ни|с|у увек такви били. Један Фридрих Велики пруски као способан, поштен, енергичан апсолутИи владалац, може носити просвећени апсолутизам и учинити га подношљивим поданицима, али један Луј XV или Луј, XVI зацело не. А друго овај систем, баш да. владалац и и|ма те особине, не може добро управљати земљом, ако и чииовништво, преко) којега шеф државе управља државом и народом, није споскзбно, поштено и енергично. На жалост у свима режимима увек је било и биће и неспособних, непоштеких, млитавих чиновника. И онда, услед