Бранич

252

,Б Р А Н И Ч"

пре него што дође до гласања о дужниковој понуди поравнања или буде обу-стављен зато што суд не потврди поравнање судија поравнања одмериће награду према приликама појединог случаја сразмерно мање од оне коју предвиђа § 15 исте уредбе. Па како у овом конкретном случају није дошло до судске потврде поравнања већ је поступак био обустављен и над имовином фирме А. Л. Ш. отворен стечај, то суд налази, ценећи врсту и обим рада управитеља у обустављеном поступку за поравнање, а имајући у виду да је се ова маса морала расправити у стечајном поступку у коме управитељу припада особена награда за послове тамо обављене, — да се по §§ 15 и 17 пом. уредбе у в. §§ 137 и 138 ст. зак. и § 23 зак. о прин. пор. ван стечаја има одмерити управитељу награда, рачунајући 2% од целокупне суме новца, која би се постигла судским одобреним поравнањем да је до истог т. ј. до судске потврде дошло, а која сума износи 658.670.— динара према чему укупно награда износи 13.174.динара. С обзиром на горе изложено и рад и труд управитеља у обустављеном поступку за равнање а с обзиром на горе пом. § 17 уредбе о тар. наградама управ. у пор. ван стечаја, суд налази да управитељ не може добити повластицу из § 15 пом. уредбе одн. ма какво повишење награде, које је повишење он тражио у свом захтеву. II. У погледу захтева управитеља за рад. у ст. пост. суд налази: Да се на основу §§ 137 и 138 ст. зак. и § 4 уредбе о тар. за награду управ. ст. масе управитељу ове ст. масе има одмерити награда рачунајући по 10% од вредности реализоване ст. масе које износи 143.070.— дин. што чини укупно на име награде 14.307.— дин. Исто тако као и у погледу одмеравања награде управитељу за његов рад у поступку за прин. пор. ван стечаја, тако и овде у погледу његове награде за рад у стечају, суд не може с обзиром на тач. 1 § 4 пом. уредбе одмерити ма какво повишење које би износило више од 10% од вредности реализоване масе са разлога: што ма какав био труд и рад управитеља стечаја, исти није постигао онај успех, нити је по општим принципима стечајног закона који је донет с обзиром на колективне интересе поверилаца у маси презадуженог, постигнут у овом случају онакав резултат уновчења масене имовине да се већина веровника користи стечајем, већ на против приликом распореда, по одбигку огласне, паушалне таксе и овако досуђене награде управитељу стечаја, неће бити измирени ни сви веровници из првог исплатног реда". На ово решење управитељ стечаја Д. Р. адв. овд. изЈавио је рекурс под Ст. 92|14|34. г., но апелациони суд закључком својим Пл. 258(1 од 18 VIII. 1934. г. одбациоје рекурс управитеља стечаја а нападнуто решење потврдио са разлога: »Разлози суда нападнутог решења у свему су правилни и на закону основани па се са истих не могу ни усвојити рекурсни наводи. На име први суд, позивајући се на уредбу о тарифама за награде управитељу стеч. зак. и зак. о прин. пор. ван стечаја, правилну је награду одмерио управитељу Д. Р. адв. из Београда, с обзиром на ту чињеницу да поравнање није постигнуто и да је стечај морао бити отворен. Зато је Апелациони суд донео одлуку као у диспозитиву". Мих. Сшевановић, суд. пр.

ПРИК43И Др. Фердо Чулиновић: Жена у нашем кривичном праву Аутор овога дела познат нам је од раније по својим делима из грађанског и кривичног права. У овоме делу преузео је на себе да обради једну релативно доста незахвалну тему. Обично када се расправља о женама у првом реду се мисли на њихов положај у политичком животу нашега друштва. Овде аутор жели истаћи, као ни на другим пољима, па ни на подручју кривичнога права нема жена онај положај који јој припада. Свакако морамо одмах у почетку истаћи, да прописи кривичнога законика, који се специјално односе на жену, углавном регулишу положај жене, који је егзимиран с обзиром на разлику у полу између жене и мушкарца. Ту се она не ставља нити по природи саме ствари може да се стави као контраст према мушкарцу, да би се из тога контраста могла уочити разлика између положаја мушкарца и жене, како је то случај са положајем