Бранич
ПРИНЦИПИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА У СКОРОЈ ПРОШЛОСТИ итд. 213
н>ему 'одл1у|чио представник 'Самог грађанииа. Јер сваки грађанин учествује у избору народаих предсгавнииа. И иако законодавство парламента постаје законодавства самога народа, дакле самозак^омодааство. У питању је дакле велика мисао самоуправе, аутономије. Примена права је ствар управе. У примени деле власт полиција, финансије и друге власти. Овде је главио да, је управа везана законима — првенство закопна. То пак има двојаки смисао. Ако је један закш д|оие1с1ев, онда га власт мора поштовати; зако|н| је дакле аграничење управе. У полицијскзој држави није тога било. Даље, закон је т е м е љ управе и то једини. Управа не може пуноважно радити ако на рад није законом овлашћена, што представља иачело з а кон ит о с т и у п р аве. Овај би се принцип могао обићи тиме што би управш вла(ст издала опште прописе, ко>]и у погледу грађана дејствују као генерал |Н1е правне норме. Да би с|е то спречило тражило! се да( се за издавање општих прописа — т. зв. ур едаб а — увек тражи нарочито закЈонско овлашћење. Међу тим казнене могу се уопште про1писивати путем уредаба него само законом. У извесној вези с овим принципом стоји право на зак,оном одређеног судију. Није допуштено усТановљавати изу|зетне судове за поједине случајјеве. Правну контролу врше судсхви. Судови су одвојени од управе и независни од владе и народног предсгавништва.. Независност судова обезбеђује се по негде (иа пр. у Шва.јцарској) избором судија од стране народа или, на место народа, од стране народног предстанништва (на пр. у Србији за Оудије виших судова по уставу од 1889 године); негде опет учествују грађани у кривичном правосуђу као поротници. На овај начин п-одела власти приказује се као добро промишљен (СИстем за спречавање злоупотребе власти и гарантовање личне слободе, * Ова начела одређују склоп државнота механизма по овој шеми: контура државне власзти изгледа као1 тро1катна пираиида. Широку основицу чини бирачко тело, састављено из појединих грађана. Из овог тела произилази ^средњи кат, народно представништво:, парламена т. Врх пирамиде, в л а д у, поставља народно представништво или <ае из њега узима, као његов извршни одбор; она је њему одговорна и он10 надзирава и смењује владу. Технички ј;е израз за ово парламентарна влада а класични пример оваквот државног уређења ]е Енглесва, У овам разчлањавању одоздо на више састоји се1 р е п р езентативн и систем. Парламенат представља народ и у исто доба апсорбује га. Поред њега! грађани немају никаквог непосредног |утицаја на) највише централне државие послјове. Влада у име парламента представља активну, делатну државну вољу. Поред ње представничко тело нема непосредног утицаја на извршну власт. Али цео представнички систем стоји под контролом