Бранич

292

,Б Р А Н И Ч"

преглед разних мера које су Коморе против ових предузимале. Међутим, цифре нам показују да су предузете мере слабе и неефикасне. Стање је такво, да се са правом поставља питање даљег опстанка појединих Комора, а у вези са тим и поред тога, питање професионалне свести, дисциплине и солидарности наших колега. Питање даљег опстанка појединих Комора поставља се као најозбиљније, јер су и поједини, до сада уредни, чланови престали да одговарају својим обавезама имајући пред со(бом многобројне примере неуредних чланова, према којима је Комора остала немоћна. Коморе, међутим, осим улота, других прихода немају, па ако и оии престану или се сведу на минимум, Коморе неће имати више од чега да се издржавају. Није претерано рећи, да се у) вези са оваквим стањем по 1 ставља и питање професионалне свести, дисциплине и солидарности наших колега. Деценијама адвокати у нашој земљи, шрочито у извесним пскрајинама, борили су се, по : јединачно и удружени у адвокатска удружења и друштва, да, и ми по! угледу ма друге напредније народе на Западу, добијемо модеран закон о адвокатима. Радило се аталио и пожртвовано' да добијемо! закон који ће осигурати аутономију адвока;тском' реду, признати адвокатуру као занимање јавног поретка и у вези са тим обезбедити адвокатима низ других права и привилегија. Да поменемо ; само борбу колега у Хрватској која је лепо оцртана у предавању поч. Др. Шиме Мацуре, бив. адв. из Загреба на Скупштини Правничког Друштва 16 децембра 1876 године (»Одвјетник« 1930 стр. 109) и борбу адвоката у Србији која датира још од 1866 гоДине, а приказана је у поздравној речи поч. колеге Милана Ст. Марковића на Скупштини Адвоката 29 августа 1886 године (»Бранич« 1887 стр. 35). Осим ових, има још низ других докумената и доказа о истрајној борби неколико генерација у корист наше професије, која је борба, иајзад, крајем трећег деценија овога века уродила плодом. На дан 29 новембра 1928 године добили смо гаови закон о адвокатима, ко^ји је затим замењен данашњим законом од 17 марта 1929 године. Оправдаии захтеви и жеље адвоката у главном су задовољени и с правом се могло очекивати, да ће после овога, адвокати пригрлити нови закок и чувати га будно од сваког прекршаја и гажења. С правом се могло очекивати, да ће убудуће адвокатски ред у нашој земљи, уживајући сксро пуну аутономију, кроз своје респективне Коморе, посггати моћан фактор о коме ће се у јавном животу морати да води рануна. Али место свега овога, поједини чланови први почињу да руше све оно, што је великим трудом и миогогодишњим: напорима саграђено. Посредно и непосредно, они су можда и несвесно ишли ка уништењу Коморе чији нестанак би неминовно' изазвао укидање Закона о адвокатима, а са тиме укидање и свих тешко! стечених привилегија. Поједини чланови сећали су се Коморе и признавали је само онда, када је њима, лично била, потребна, иначе и ван тога, они су били готови да је на прилично недостојан начин критикују, па су ишли тако далеко, да су негирали поггребу аутономије и егзистенцију самих Комора,