Бранич

Год. ХХШ

БРАНИЧ

Београд, јуни 1935.

Број 6

ЈЂубомир В. Стефановић, адвокат. О МОГУТиНОСТИ ОСТВЛРЕЊА ПЛНБВРОПБ«) Ретросаективан иоглед на иитање о стварању европске федерације Проблем организовања мира у Европи од увек је занимао мислиоце, владаре, државнике и политичаре њене. И у прошлим столећима предлагани су разни начини да се учини крај ратовима, који су во-ђени на европском тлу. Међу тим начинима за обезбеђење трајнога мира, видно и прво место заузима иде.ја савеза европских држава, односно Паневропе. Идеја Паневропе датира још из XVI века. Први ју је покренуо француски министар Сили у своме предлогу, да се оствари једна заједница европских сила са задатком да се супротстави хегемонији ма које државе у Европи. Затим се у XVIII веку јавља читава плејада писаца, са Волтером и Кантом на челу, који се фанатично залажу за исти идеал. Кант у својој студи.ји објављеној 1795 год. пледира за остварење једкот »савеза мира« у Европи, који ће једном за свагда онемогућити крваве ратове. Он не жели универзалну монархију у корист једне централне државе, већ тражи један савез држава, у коме ће сваки народ очувати своју народност, свој језик, своје обичаје. На европским истоку велики руски мислилац Фјодор Достојевски у својим белетристичким и политичким делима посветио је свој сјајни ум расматрању социјалних, националних и религиозиих покрета свога времека. И у том проучавању он такође предвиђа остварење Паневропе у даљој будућвости. А од европских владара први протшведници ове велике идеје и њени весници били оу краљеви Хенрих IV и Луј XI. Најзад у току XIX и XX века, не само да су се многи писци и јавни радници изразили за европску унију, већ и сами политичари и државници почели су да дижу свој глас за њено остварење. Пример огромног напретка Уједињених Сев. Америчких Држава деловао је. Увидело се, као што је н, е ј е д н о м тако лепо речено, да је историја уједињених америчких држава историја мира, а да је историја подељених и разједињених европских држава историја рата. Човечанство је већ сазнало за потребу заједничког, компромисног решавања светских проблема. Та мисао, несумњиво, не може више да пропадне. Јер не само апстрактно сазнање те по-

*) Предавање одржано у Загребу 17 маја о. г. приликом годишње скупштине Паневропског Удружења за Југославију.