Бранич

264

„Б Р А Н И Ч*

требе, већ и са-ми досадашњи резултати рада Лиге Народа, ма какви они изгледали на први поглед, налажу свима народима уверење о неопходној потреби једног свесветског парламента. То нарочито у ово доба, када после великога светског катаклизма тоне стари свет, а на његово се место рађа нови, уређенији и светлији. Али први од наших савременика који је успео да величанствено синтетизуЈе паневропску мисао и да од ње створи паневропски покрет, био је граф Куденхове-Калерги, који је тај значајав преокрет у раду на остварењу савезз европских земаља учинио октобра 1923. Као духовни отац, граф Куденхове-Калерги успео је да> окупи око паневропског покрета многе одушевљене пропагаторе, који се са апостолским жаром још и данас, залажу за| оснивање једне нове Е в р о п е, са о'рганском целином, у којој би било више безбедности, мира и реда за све и у којој би се култура развијала и цветала. У септембру 1929 идеја о европској федерацији престала је бити само тежња напредних духова. Те године она је изашла из оквира приватне иницијативе, ]ер је предлог за остварење савеза европских држава прихватио активни француски министар иностраних послова, велики државник и видовиги политичар Аристид Бријаи. За практичну примену тога предлога он се званично залагао иа X скупштини Друштва Народа, која је одушевљено поздравила ову иницијативм француског државника и дипломате и свластила га је да по томе питању изради један меморандум за владе ових земаља, које су пришле Друштву Народа. Француски министар иностраних послова извршио је свој задатак и француска влада је већ 17 маја 1930 била у стању да упути свима владама, заступљеним у Лиги Народа, израђени меморандум. Лига Народа одредила је тада једну комисију за проучавање питања евролске уније. За њеног претседника изабран је био сам Аристид Бријан. Он је остао на томе положају све до своје смрти 1932, када је његово места заузео опет Један од најистакнутијих европских бораца за мир, Едуард Ерио. На идућој, XI скупштини Друштва Народа, није дошло до остварења идеја изнетих у Бријановом меморандуму не само> због начелног неслагања) појединмх држава, већ и због њиховог размимоилажења у појединим конкретним питањима. После дуже и мучне дискусије, по оеом крупном светском питању, тронут и донекле обесхрабрен равнодушношћу неких европских земаља, Бријан се 8 септембра 1930 помирио с;а створеном ситуацијом и сам Је предложио да се даљи рад на оетварењу ЕврОпске Уније повери Друштву Народа. Скупштина Лиге првобитно је одлучила да се таЈ рад повери шестој комисији Друштва Народа. Али се тада Јавља на позорницу Југославија, која преко свога првог делегата предлаже оснивање Једног посебног Одбора са искључивим задатком да ради «а остварењу европског савеза држава. ЈугослаБија, која је наЈгктивније учествовала у изградњи послератног и новог политичког, економског, социјалног и просветног