Бранич

О МОГУЋНОСТИ ОСТВАРЕЊА ПАНЕВРОПЕ

265

међународног живота, тим гестом је доказала да је -свагда у првим редовима када је V питању сарадња! на међународном сређивању. И тако, ма да је Бријанов меморандум остао само архивски докуменат Друштва Народа, ипак је поверено Лиги Народа и приватној иницијативи да продуже рад у правцу оетварења те велике и корисве замисли Још у самом почетку покретања акције за остварење Паневропе, Бријан је донекле одредио- и њен карактер. Он је изјавио да се та акција ставља у оквир члана 21 Пакта Друштва Народа, који предвиђа регионалне споразуме, т. ј. споразуме више држава. Те су државе имале да споје или географс к а ј е д и н с т в а, и л и ј е д и н с т в о интереса: и п огледа уопште на политички и привредни пор е д а к у Европи. У томе савезу, по његовој замисли, свака би држава имала да сачува своју сувереност и свој индивидуалитет. Према томе идеја Паневропе остала б и потчињена статутима Друштва Наро>да. Стварање једног таквог европског удружења на бази заједнице стварних интереса, економски и политички више мање сличних, сасвим је могућжх У Европи и поред разноврсних политичких и привредних система влада исти дух. Простор је изгубио своју стару улогу раздвајања. Растојање се данас не мери више дужином, већ својим трајањем. Наука је омогућила једно опште разумевање. Јединствена Европа сада одговара ономе што је у доба француске револуције значила јединствена држава. Јединство Европе постепено се изграђује, зато што заједнички елементи свима Европљанима добијају много већу важност од важности елемената ко-ји их раздвајају. Тако ће се, каже Бријан, једна европска душа, још за сад у несвесном стању, с а м а себи о т к р и т и. А та ће нова душа створити једно ново јединство Европе. Само- ће бити потребно прегледати прошле формуле, да би се довеле у пуну саглашо-ст са могућностима остварења Паневропе, која, с1е Гас1о, одговара садашњем стању ствари. Наиме биће неопходно поред политичког јединства створити и економско јединство, нарочито у садашње доба опште привредне кризе и депресије. Када је ступио у акцију Аристид Бријан, он се био придружио активној пропаганди у корист организације европскихнарода и то пропаганди не само појединих званичних установа, као што су Институт за интелектуалну сарадњу са седиштем у Паризу, Међународни институт за земљорадњу са седиштем у Риму, Међународни институт за изједначење ирава, већ и пропаганди институција приватног карактера, као што су: Међународна унија за кривично право, Међународна парламентарна конференција за трговину, Интерпарламентарна унија састављена од 36 националних група, која ради на оснивању свесветског парламента. Али и поред свих тих напора који су чињени са званичне и приватне стране, нарочито после крвавога Светског рата, за остварење Паневропе, тај интензиван рад није могао још бити крунисан успехом. Изгледа да је потребно да још прође извесно време док се