Бранич

308

„Б Р А Н И Ч"

би на претресу у обнозљеном поступку требало допустити судији који је у ранијем поступку суделовао да суди, али му је изгледало да сметња за то лежи у пропису §-а 29 од. I, кп. који прописује да не може судити онај који је суделовао у изрицању раније пресуде која је поводом правног лека поништена. Због тога он вели да обнова поступка и није правни лек, што је потпуно погрешно. Глава XX нашег кривичног поступка има за наслов „Правни лекови против суд» ских одлука". У њој су набројани правни лекови редом и под 5) споменут и захтев за обнову поступка. Дакле законодавац сматра обнову поступка правним леком. Тако исто сматра и теорија, 2 ) (истина као ванредни правни лек, али ипак као правни лек). Наведени разлог дакле није никакав разлог по коме би ранији судија могао да суделује на претресу у обновљеном поступку. Разлози су сасвим други. Код обнове поступка треба правити разлику: 1) рада ли се о самом решавању да ли има места обнови поступка. 2) ради ли се о самом одлучивању шта ће бити са ранијом пресудом пошто је већ одлучено да обнови има места. Први случај није ни мало споран. Ако суд не одбије захтев за поновљење по § 366 одељ. II. кп. без извиђаја као неоснован или очигледно недопуштен, спровешће извиђаје, саслушати обе стране па по оцени свега решити има ли места обнови поступка. У томе решавању судија који је учествовао у ранијем суђењу може да суделује јер § 367 кп. прописује да „при доношењу овога решења по могућству не суделује судија који је суделовао при ранијем решавању ове ствари". Закон дакле изражава жељу да тај судија не буде али га не искључује. — После донетог решења да обнови има места решава се о судбини раније пресуде и то од истог суда који је решио да има места обнови одмах у седници у случају из §-а 369 кп. Ко ту може решавати видели смо горе пошто је састав суда исти. Ако то није случај долази до новог главног претреса на основу старе или нове оптужнице (§ 370 и 371 кп.) и баш на овај случај односи се учињено питање. И на овом претресу може да учествује судија који је раније судио али не због тога што обнова поступка није правни лек како каже г. П. већ због тога што овде нгма уоашше аонишшене раније аресуде да би смешње из § 29 ка. сшајале. Претрес се баш за то и заказује да се одлучи хоће ли стара пресуда остати или ће се нова изрећи. Закон брани да суди судија чија је ранија пресуда у тој ствари поништена. Али не брани да сам први судија своју пресуду поништи и другу изрекне кад су се појавили докази и чињенице које показују ствар у сасвим другом виду од онога у коме ју је он гледао кад је прву пресуду доносио. Не ради се на томе претресу о поништеној пресуди већ о пресуди која тек има да се поништи и где и ранији судија може да буде непристрасан јер не цени исти него сасвим нови доказни материјал, па зато од супротне одлуке првобитној његово частољубље ни мало не страда. Само и код овог састављања већа суд мора да има у виду жељу законодавчеву изражену и §-у 367 кп. (не забрану!) да у том претресу не суделује ранији судија ако је шо могуће, јер кад законодавац не жели његово учешће при одлучивању да ли обнови има места, и код одлучивања о ранијој пресуди у седници када се ради о обнови у корист осуђеникову (§ 369 кп.) онда се у толико мање може узетч да би желео његово учешће у одлучивању на претресу (што опет никако не треба разумети као да га забрањује). Кратко: ранији судија може да учествује у обновљеном поступку не због тога што обнова поступка не би била правни лек већ због тога што се ту не ради о поништеној пресуди већ о поништавању пресуде, само ово учествовање по изричној жељи законодавчевој мора да се избегава кад год је то могуће. б) одговори где се са исто шолико разлога може засшуааши и суарошно гледишше. 1) у једноме одговору г. П. мисли да је предлог супсидиерног тужиоца да се настави гоњење против оних осумњиченика против којих је државни тужилац обуставио гоњење у случају објективног конекситета —■ недопуштен. Његов је аргумент да за једно дело не могу у исто време бити два тужиоца. Међутим два тужиоца за исто дело у случају објективног конекситета сасвим лепо могу да постоје. Тужба супсидиерног тужиоца не искључује логички тужбу државног тужиоца. Супсидиерни тужилац не тврди да оно лице које државни тужилац тужи није криво. Он само тврди да је поред њега криво и оно лице које он тужи, било као саизвршилац, пострекач или помагач, а то је сасвим могуће и ако се

2 ) Н. пр. Др. Б. Марковић : Уџбеник, страна 541 § 94. СаггаиА: Ргеаб сЗе гЈгоИ спт1пе1 1925 Нуге 111, Шге II сћарИге II § IX.