Бранич

ЕВОЛУЦИЈА ОДГОВОРНОСТИ

333-

субјективног гледишта објективним, замене појма аогрешке појмом ризика. По овом новом схватању, свако ко ствара ризик мора> ако се тај ризик оствари на рачун других, да сноси и последице, без обзира на постојање погрешке. Тако, основати, са одобрењем јавних власти, какво шкодљиво, нездраво или опасно, заразно или неугодно предузеће, не претставља никакву погрешку; па ипак, не треба ли дати накнаду суседима, који би били узнемирени радом тога предузећа, за нанесену штету и повређене интересе? Свакако да железничко друштво не чини никакву погрешку ако се користи постављеним шинама за саобраћај возова: оно је за све то добило одобрење и концесију јавних власти па чак, шта више, врши и јавну службу; но ипак, ако би тресак воза пореметио стабилност околних кућа, ако би гареж из локомотиве оштетио белило које би било раније постављено поред жељезничке пруге, ако би варнице из локомотиве изазвале пожаре по шумама и на њивама, зар не би било сасвим правично да се да накнада оштећенима? СЈш саззе 1е» уеггез 1ез рауез; ко изазове какав ризик мора да сноси и штету од његовог остварења. Тако субјективно гледиште устуца место објективном, ризик смањује погрешку, тај вековни правни грех. Тако се изражавао велики и непрежаљени правник 5а1еШез, коју је концепцију он нарочито развио у својој студији 1^ез асснЈеп4з сЗи 1гауаП е! 1а гезропзађОИе, изашлој 1897. А овакво пророчко схватање нашло је примене, у неким случајевима, и од самог законодавца. Тако је законодавство о несрећним случајевима при раду, почев од 1898, консакрирало идеју професионалног ризика: послодавац одговара за све штете које су се десиле раднику на раду и због рада, без обзира на његову погрешку; исти је принцип примењен и у закону од 3 маја 1921 год., у погледу накнаде штете не само радницима него и трећим лииима, која је причињена услед експлозије, сагоревања или испаравања експлозивних, распадајућих или отровних супстанција, а које се налазе, макар и за време мира, било у државним предузећима било у приватним предузећима која раде за народну одбрану; такође и закон од 16 априла 1914, који се односи на штете причињене злочинима или преступима који би били извршени на територији које општине, од стране трупа или збегова, намеће обавезу на накнаду штете држави и, делом, општини, без обзира на њихову погрешку; исто тако и закон о ваздушном саобраћају од 31 маја 1924 предвиђа за аерон^утична предузећа обавезу да накнаде све штете које би биле приЧињене путницима или стварима на земљи, предвиђа, дакле, одговорност која наступа јрзо шге, без обзира на погрешку, одговорност која се заснива на појму изазваног ризика. Сви ови, и многи други, закони припремају и чак консакрирају праву револуцију одбацујући потпуно одговорност због погрешке, стварајући од послодавца, општине или аеронаутичког предузећа властите јемце за изазвани ризик; појам заслуге или погрешке губи сваки значај; закон истиче правичан и спасоносан принцип: А сћасип зе1оп зез ас!ез е^ ,зе1оп зез шШа^уез, принцип неопходан за друштво које се сталнб ^феће, принцип коме је циљ< ■. V- . '' '5"'.