Бранич

НОВО НАЦИЈОНАЛНО-СОЦИЈАЛИСТИЧКО ПРАВО ПОРАВНАЊА 339

таква извансудска поравнања на једном једином састанку вјеровника и дужника, ако се вјеровници увјере о потреби и оправданости^поравнања и ако одустану од посебних (претјераних) жеља. Посебни прописи за извансудски поступак поравнања не опстоје, али су се ради потребе живота и промета временом у пракси развиле посебне норме тако, да се у техничком смислу развија слично као и судски поступак поравнања, једино се све врши без судјеловања суда. Код извансудског поступка поравнања уобичајено је такођер огласити обуставу плаћања, установити статус, израдити приједлог за поравнање, испитати ликвидитет тражбина, и прибавити сагласност (прихват) вјеровника. Ако успије извансудско поравнање, обавјешћују се о томе сви вјеровници посебном окружницом. Такво извансудско поравнање просуђује се према правним нормама опћега њемачкога законика ех 1896, јудикатури врховних судова (нарочито државног врховног суда) и схваћању промета. Не може се порећи начелна оправданост извансудског поравнања, на који се могу примијенити опћа начела грађанског закона о нагоди или поравнању. У том правцу развило је државно врховно судиште већ дуљу конзеквентну праксу. Извансудско поравнање сматра се поравнањем у смислу § 779. њем. грађ. закона. Утаначење на којему се оснива такво поравнање, склапа дужник са сваким појединим вјеровником, али се сва та утаначења сматрају једним јединственим поступком тако, да се пристанак појединих вјеровника не може просуђивати изолирано (и то већ ради пропозиције, да је свим вјеровницима стављена иста понуда). Но из тога не може се извести закључак, да у извансудском поступку поравнања морају сви вјеровници прихватити понуду. Уза све те могућности сматрало се потребним реформирати право поравнања изван стечаја. Поменути нови закон о судском поравнању изван стечаја од 26. II. 1935. претставља по својем постанку засебан појав у њемачком закондавству с разлога, јер је израсао из приведе. Привредне корпорације (коморе) спознале су већ течајем деценија важност начела изванстечајног поравнања уз судјеловање суда као и његове повољне рефлексе за оживљење њемачке привреде, само су тражиле, да се односни законски прописи израде према начелима укупне народне привреде, и да се код састава односнога законског нацрта саслуша њихово богато искуство. При томе заступали су интересирани привредни кругови и њихове организације одувијек захтјев, да се поравнање изван стечаја мора (уз задовољење јавно-правних обзира) оснивати на начелима, у којима доминира идеја о вриједности и способности дужника за поравнање, идеја о могућности санирања његовог предузећа, идеја о примјерености приједлога за поравнање и идеја о извештају поравнања. Те идеје заступао је већ прије Ог. КизсћпИгку (На1 (1аз Уег§1е1сћбуег!аћгеп зеше уо1кз»1г1зсћаМкће Аи1§аће егШШ?. Вгез1аи. 1929,-— 8сћи1с1егге§е1ип§ иш! Рпуа1гесћ1. Вгез1аи. 1933.— 2иг Ке1огш <1ег Оезсћа{1заи{зЈсМ. Вгез1аи. 1925. — ОЈе пеие Уег§1е1сћзогс1пип§. Вгез1аи. 1927). На основи приједлога и мишљења свију њемачких индустријалних и трговачких комора испитао је посебан