Бранич

340

„Б Р А Н И Ч*

одбор сЗез Оеи1зсћеп 1п<Јиб1пе-ипд Напс1е151а§е5 све кореспондентне проблеме и израдио основу новог закона о поравнању, коју је предложио у јесени године 1931. државном министарству правде. На томе раду базира основа закона, коју је у години 1933. заједно с уводним законом и образложењем) публицирало државно министарство правде, а према томе и закон, који стаје на снагу с даном 1. IV. 1935. При томе треба споменути, да је тај службени нацрт прије коначне редакције свесрдно претресао посебан одбор за право поравнања Академије за њемачко право (2еИбсћгШ с!ег АкасЗетЈе Шг Веи1бсћез Кесћ1, № 4. од октоора 1934. стр. 143. и сл.). који је усвојио његове велике основне идеје и готово све појединости. На тај начин видљиво је акцентуирана и хонорирана сарадња привредних корпорација у новом формирању права поравнања изван стечаја. Према терминологији разликују се најновији закон о судском поступку поравнања изван стечаја од досадањег закона по томе, што се вјеровници, који судјелују у томе поступку, називају „вјеровници поравнања или нагодбени вјеровници" (Уег§1еЈсћз§1аић1§ег), њихов одбор „ОШиМ^егћеЈга!", а лице њиховог повјерења управитељ поравнања или нагодбени управитељ (Уег§1еЈсћуешаНег). Као ново лице придолази т. зв. „Засћ^аИег", т. ј. лице, којему су подјељена права и дужности управитеља поравнања, а задаћа му је, да надзире рад дужника након довршења поступка поравнања (дакле у накнадном поступку) у оним догађајима,'у којима се дужник нагодбом подвргнуо надзору, који над њим врши једно или више поименично (у нагодби) означених лица као повјереници вјеровника све до испуњења постављеног увјета (§ 91). Према досадањем праву морао је дужник својем приједлогу на отворење иоступка поравнања између осталога приклопити писмено очитовање већине вјеровника, који су у поступку судјеловали, да су с њиме споразумни. Нови закон не тражи пристанак вјеровника као предувјет за остварење тога поступка. Тиме, што дужник предложи приједлог, ставља се под надзор, а омогућује се непосредна заштита вјеровника и издавање ограничења гледе диспозиција и задужења дужника. На тај начин настоји се новим правним нормама уклонити све оне незгодности, које су се развиле на основи старога неконтролираног поступка поравнања изван стечаја. Показало се наиме у пракси, да поменута привола већине вјеровника претставља само пуку формалност, која није имала никакве посебне вриједности, а служила је само за то, да се омогући формирање непожељне обртимичне агентуре за поравнања. Познато је, да у поравнању изван стечаја припада највећа важност проблему минималне квоте, коју мора понудити дужник вјеровницима. Но тај проблем је тако комплексан да ће се једва посве исправно законски формулирати и ријешити. Привреда заступала је увијек из моралних и народно - привредних разлога захтјев, да се установи минимална квота, и то размјерно висока минимална квота, полазећи при томе са стајалишта, да дужник, који је тако пословао у својем предузећу, да не може својим