Бранич

НОВО НАЦИЈОНАЛНО-СОЦИЈАЛИСТИЧКО Г1РАВО ПОРАВНАЊА 341

вјеровницима понудити ни минималну квоту за поравнање, није ни вриједан ни способан да се послужи поступком поравнања изван стечаја. То стајалиште заузео је био и њемачки законодавац године 1927. Нацрт, који су израдиле врховне привредне организације, предвиђао је повишење минималне квоте од 30°| о на 40°| о с тиме, да се та квота повисује на 50°| о , ако се дужник жели послужити с роком плаћања, који премашује једну годину: рок за плаћање, који премашује 18 мјесеци, може искористити само дужник, који у име квоте нуди више од 50°| о од тражбина. Поменути службени владин нацрт усвојио је тај приједлог, док је посебан одбор Академије за њемачко право сматрао, да се привредно стање у Њемачкој још није поправило у толикој мјери, која би оправдала такво пооштрење минималне квоте и предложио повишење од 30°| о на 35%, које се повећаје за 5°| 0 у догађајима, у којима се рок плаћања одгађа на дуже од једне године. Законодавац усвојио је ту сугестију, па је минималну квоту повисио само на 35%) односно 40°/ о за оне догађаје, у којима дужник тражи продужење рока плаћања преко једне године рачунајући од дана којега је поравнање одобрено. Убудуће смије дужник затражити одгоду плаћања преко 18 мјесеци само ако његова понуда премашује 40°| о од тражбина. Досадање правне норме нијесу регулирале ликвидацијоно поравнање. Ликвидацијоно поравнање претставља аномалију у оквиру поступка, којему је сврха одржање привредника и предузећа, која су способна за поравнање и завређују да се одрже, јер заправо претставља приватни стечај. Но у пркос тога није законодавац усвојио ту дедукцију, јер се та форма већ давно уживила у пракси поступка поравнања па ју се није могло напросто игнорирати ни оставити нереглементирану. При томе заузимале су привредне корпорације стајалиште, да минимална квота мора бити бездвојбено садржана у опстојећој имовинској маси. Према одредби § 7. новог закона дозвољено је дужнику да својим вјеровницима (потпуно или дјелимице) препусти своју имовину с утаначењем, да ће му они отпустити онај дио својих тражбина, који преостане непокривен након њезиног уновчења, само у оним догађајима, у којима се може очекивати, да ће уновчење те имовине подмирити најмање 35% тражбина вјеровника поравнања, а отпуст се у случају да се не постигне уновчење имовине у том постотку, — не протеже на износ, који мањка до 35°| 0 тражбина. Према досадањем праву припадало је у питању отворења поступка нарочито значење трим различитим разлозима одбијања или отклона (§ 22), али се у пракси показало, да стилизација односне законске одредбе није најзгоднија. Нарочито је било тешко доказати, да је дужник злонамјерно одуговлачио стављање приједлога на отворење поступка, и ако се то конкретно могло изводити из предлежећих околиости. Према новом праву (§ 18), које се у том правцу подудара са схваћањем привредних кругова, — отклања се отворење поступка, ако се установи, да је дужник скривљено одуговлачио стављање приједлога на отворење поступка према схваћању уреднога (поштеног) пословног промета. Ново право уважује и даљи захтјев привредних кругова те одре-