Бранич

342

„Б Р А Н И Ч"

ђује, да оправдан разлог за отклон отворења поступка предлежи и у догађајима, у којима се очевидно не може очекивати сачување (одржање) или санирање предузећа помоћу поравнања, односно у којима је дужник скривио свој имовински слом ради продаје робе у безцјену. Ново право напустило је досадање разликовање принудних и не принудних разлога за отклон отворења поступка, тако, да одсад опстоје само принудни разлози (§§ 17-18). Законодавац одустао је у новом закону од узакоњења генералне клаузуле у погледу разлога за отклањање отворења поступка, јер таква клаузула ствара нејасноћу код примјене права, и то нарочито ради тога, јер је ограничено побијање ријешења суда поравнања искључењем даље жалбе. Законодавац усвојио је систем исцрпиве енумерације разлога отклона, но у том питању није искључио слободну оцјену надлежног суда. У питању постављања управитеља поравнања морао је суд према досадањем праву таквим поставити лице, које му је као лице поверења предложено од већине вјеровника, изузевши да су против њега предлежале чињенице,, које су га као неспособног искључивале од те функције. Међутим показало се у пракси, да није згодно такво ограничење слободне одлуке суда па је за то у новом праву забачено. Показало се наиме да су вјеровници у пракси управо у том питању најмање у стању супротставити се жељама дужника. Суодлучујућа одлука код избора управитеља поравнања била је установљена за то, да се вјеровницима пружи прилика да се на мјесто управитеља поравнања постави лице, које ужива њихово поверење, но у пракси показало се, да вјеровници готово без изузетка пристају на личност, коју им за то мјесто предложи дужник те тиме приморавају суд, да таквим постави лице, које не ужива ни позјерење суда ни повјерење вјеровника, него је пуки поузданик дужника. Кад вјеровник потписује формулар, којим изјављује свој пристанак на постављање одређеног лица за управитеља поравнања, једва и знаде, да заправо поставља на то мјесто поузданика дужника. Ради тога поставља ново право избор и постављење управитеља поравнања искључиво у слободну оцјену суда (§§ 11, 38). Но то не искључује овлашћење вјеровника и дужника да суду именују лица, чије би им постављење за управитеља поравнања било пожељно, и ако суд није обвезан уважити такве жеље и приједлоге. Према досадањем праву припадала су управитељу поравнања углавном овлашћења на вршење надзора напрама дужнику. Дужник није био према досадањем праву ограничен у склапању правних послова тако, да се поменути управитељ није смио ни могао непосредно мијешати у његово пословање. Томе насупрот одређује ново право, да дужник не смије склапати никакве обавезе, које не спадају у редовито пословање његовог предузећа, без иристанка управитеља поравнања. Поред тога мора дужник пропустити и склапање онаквих обвеза, које спадају у редовито пословање његовог предузећа, али му то приговори управитељ поравнања. На захтјев управитеља поравнања мора дужник дозволити, да сав новац који улази, прима искључиво управитељ, односно да сам управитељ врши сва