Бранич

344

,Б Р А Н И Ч*

томе дали ће се одређени узајамни (двострани) уговор испунити или не. Из темеља преиначен је поступак гледе оних узајамних уговора, који још нијесу потпуно испуњени по објема уговорним странкама. Вјеровници, чије се тражбине оснивају на узајамном уговору, не сматрају се према новом праву (§ 36) вјеровницима поравнања, ако у вријеме отворења поступка поравнања није још ниједна уговорна странка потпуно испунила уговор. Ако су дужне чинидбе дјељиве и ако је вјеровник у вријеме отворења поступка поравнања већ дјелимице извршио чинидбу, на коју је обвезан, сматра се вјеровником поравнања обзиром на дјелимичну чинидбу, која одговара кореспондентном износу његове протутражбине. Ради те тражбине не може вјеровник након отворења поступка поравнања више вршити право отступа, које је уговорено. Ако се чинидба, на коју је обвезан вјеровник не сматра потпуно извршеном ради тога, јер је мањкава, сматра се он са својим захтјевом на припадајућу му протучинидбу вјеровником поравнања успркос њезине мањкавости, док с друге стране остају неокрњена права дужника, која му припадају из наслова мањкавости чинидбе вјеровника. У образложења оног дијела нацрта новог закона, који се тиче те законске одредбе, истиче се, да је за привредне кругове у поступку поравнања врло важно питање т. зв. сукцесивних добавних уговора. Јудикатура државнога врховног судишта изградила је појам тих уговора, али о њему не предлежи јединствено теоретско схваћање. Државно врховно судиште сматра сукцесивне добавне уговоре јединственим уговорима па ради тога могу управитељ поравнања и стечајни управитељ у случајевима, у којима обвезе из таквих уговора нијесу у вријеме отворења поступке потпуно испуњене од ниједне уговорне странке, бирати између испуњења или неиспуњења читавог уговора, па макар је једна уговорна странка већ испунила највећи дио своје чинидбе. Према другом схваћању (Ја§ег) предлежи повратни обвезно правни однос, који састоји од читавог низа самосталних обвезних односа, који временски слиједе један иза другога, а од којих може сваки за себе испунити једна или друга уговорна странка, али тако, да питање пријевременог одвијања опстојећих узајамних • угозора такве врсте долази у обзир само последњи од тих обвезно - правних односа, који су фактично услиједили један иза другога. Практична важност тога разликовања показује се нарочито код уговора о добавама (лиферацијама) плина, воде или електрицитета: а) ако се такви уговори схвате као сукцесивни добавни уговори, нијесу погођени од поравнања с њиховим заостацима плинара, водовод ни електрана, ако дужник настави с употребом плина, воде или електрицитета након отворења поступка поравнања, јер у таквом наставку употребе укључен је захтјев на даље испуњавање сукцесивнога добавног уговора, а тај правни захтјев обухваћа читав односни уговор. С друге стране долази се примјеном правног облика повратних обвезно правних односа до тога, да се мора различито просуђивати добава плина, воде и електрицитета према појединим временским отсјецима, као примјерице након евентуалног отказног рока лица,