Бранич

348

„Б Р А Н И Ч"

тор у целокупној немачкој економији и држава се с тога за њега брине и надзирава га. Није више меродавна лична корист радника или власника што је више пута доводило до сукоба и до кочења економског живота — него је „вођа предузећа", атоје већим делом сам власник — одговоран према нацији као њен ноузданик, према нац. социјалистичном геслу: „општа корист стоји изнад личне користи". Сва лица запослена при једном предузећу, обављају заједнички рад, без обзира на њихов положај. Њихов се рад ценн као рад за нацију, већ према вредности сваког појединог лица и према радњи, коју ово лице обавља. Над појединим предузећима бди држава, коју заступа „поузданик рада'' у својству врховног социјално—политичког заступника. немачке владе у оквиру своје надлежности — дакле једна потпуна новина на пољу радног права. Задаћа је државе не само, да сузбија очите нереде и оштећивања заједничких интереса, него она иде и за тим, да измири све оне, који су до тада у заштиту својих интереса стајали у вештачки организованој „класној борби" и тиме, да их приведе поштеном заједкичком раду. Друга новост је установа „социјалних часних судова", који могу ла смене оне вође предузећа, који раде асоцијално а који могу, кад то затражи поузданик, да кажњавају тешке испаде подузетника или радника. — Ово велико законско дело било је допуњено низом „уредаба о провађању" а с погледом на радове у јавним службама ,,законом о радовима при јавним управама и предузећима", од 23. 3. 1934. г., који садржи измене и посебне санкције с погледом на јавноправну природу предузећа. Важан је нови „закон о радничким судовима" од 10. 4. 1934. г., с којим је уклоњен за увек онај марксистички принцип, да послодавац и радник стоје један против другога, запојени духом своје класе. Овим су законом били одузети радничким судовима сви спорови из оквира законодавства о предузећима и поверени су на решавање поузданику. Са „закоиом о радном времену" од 22. 7. 1934. г. изједначена је установа о 8-часовном раду са предратном аналогом установом у занатском реду. Положај кућних радника, који је до тада био врло бедан, био је регулисан „законом о кућном раду" од 24. 3. 1934. г. и „законом о исплати надница на дан народног празника немачког народа". Положај позоришног персонала требао је да буде измењен, што се је урадило „законом о позориштима", којим се је питањем регулисало и питање позоришних представа. „Закон о занатима" од 15. 6. 1934. г. донео је нове одредбе на пољу радног права, тако особито увођењем „закона о калфама", чији су интереси на тај начин били заштићени у односним удружењима. Закон о „новинарским сарадницима" од 4. 10. 1934. г., којим је установљен отказни рок и за то установљен нарочити „суд немачке штампе", који има да испитује сваки отказ — био је допуњен законом „о поступку за судове за штампу" од 18. 1. 1934. г., којим је установљен суд за журналисте у заштиту сталешке части. У изгледу је један сличан закон за јавноправно удружење немачких земљорадника. Од велике су важности мере, које је немачка злада преду-