Бранич

НАПРЕДАК НА ПОЉУ СОЦИЈАЛНОГ ЗАКОНОДАВСТВА ит.д. 347

У погледу рада у 1933. г. напоменућемо неколико закона, којима се је ишло на то, да се измени особље апарата, који је до тада био претрпан неспособним персоналом, тако знаменити: „Закон о представништву предузећа и о економским удружењима" од 4. 4. 1933. г. — уредбе о заступницима у споровима пред радничким судским властима од 8. 4., 12. 5. и 22. 5. 1933. г. — уредба о примању лекара и ратника у болесничким благајнама од 22. 4, и 9. 5. 1933. г. — закони о судском особљу код радничких судских власти, код власти за поравнање и код стручних одбора за кућни рад од 18. 5. 1933. г. — о почасним местима код социјалног осигурања и код уреда за државну помоћ као и закон о уредницима новина од 4. 10. 1933. г., којим су реформисане прилике у немачкој штампи. Већ у 1933. г. биле су радничким законом измењене многе дотадашње законске уредбе, које је требало исправити. Овде спадају: закон о уведењу народног празника од 10. 4. 1933. г. и закон о повереницима рада од 19. 5. 1933. г. Овим последњим законом биле су из основа измењене дотадашње прилике и било је онемогућено, да предузећа раде једно против другога и то на тај начин, што се је поставило једно лице са државним ауторитетом, које је имало, да издавањем т. зв. тарифних уредаба регулише радне услове и даје правац садржини радних уговора. Створени су затим закони, којима су се давале олакшице сиромашнијем становништву при принудним извршењима, тако н. пр. закон о сузбијању незапослености од 1. 5. 1933. г. — закон о заштити надница код кућног рада од 8. 5. 1933. г. — закон о страним радницима од 28. 1. 1933 г. и нова уредба о осигурању болесника од 1. и 17. 3. 1933. г. Све су обо важне мере, којима се побољшавају прилике радника. Нове твореване на пољу социалног ирава у 1934. г. —Прошла је година у толико од историјске важности, што се је кроз то време радничко право обогатило колико на пољу закона о самом раду толико на пољу сузбијања незапослености. У новој години радничко законодавство са унесеним реформама дало је видних знакова, којим ће се путем ићи у идућим годинама. На пољу радничког права нова је Немачка дала нешто сасвим ново, што ће без сумње свратити пажњу и других држава и које ће се повести за овим примером, кад уоче све оне благодети, које су широки раднички слојеви Немачке добили овим реформама. Немачка је од давнина била позната као земља, чије је социјално законодавство било на висини. Ниједна страна држава неће и не може да порекне, да је најсигурнија и најефикаснија мера за сузбијање бољшевизма и свих покрета, којим се руше темељи државе, једино савремено и задовољавајуће законодавство на пољу радничког права. Најважнији закон, који је уједно и једна потпуна новина, је без сумње „закон о уређењу народног рада" од 20. 1. 1934. г. Овим се је законом дала немачком радном животу нова, законска основа тиме, што се први пут као основа предузећа увео принцип: колективност рада, вођство и личност. Удружење свих радника, запослених при једном предузећу, мора да ради за успех овога под одговорним вођством „вође предузећа" и по саветима „поузданичког савета". Натај начин предузеће постаје важан фак-