Бранич

346

,Б Р А Н И Ч"

ако се полази са стајалишта, да поступак поравнања треба да дужнику омогући даље вођење његових послова, мора се према приликама рачунати с тиме да његов интерес често захтјева, да се испуњење уговора не отклони у цијелости, но код тога отешћаје његову одлуку битно околност, да у том догађају мора уговор испунити у цијелости. Такав приуздржај права власништва претставља данас заштитно сретство добављача (лиферанта) робе против сретстава, којим се служе даваоци новчаних кредита у вези с утаначењима о осигурању тражбине. Пошто је такво сретство за осигурање признато уз заложно право као сретство за осигурање кредита, не може се ускратити приуздржају права власништва његова сигурносна моћ у стечајном поступку, односно у поступку поравнања.

Др. Г. Волф, адвокат — Берлин НАПРЕДАК НА ПОЉУ СОЦИЈАЛНОГ ЗЛКОНОДАВСТВА У НОВОЈ НЕМАЧКОЈ. ОСВРТ НА КРА ЈУ 1934. Г.®) Противничка штампа често наглашава „да у новој Немачкој раднику ни за длаку не иде боље, већ шта више да му иде горе него пре" и да се је у томе успело, да се привуку радничке масе, али пошто је национални социјализам дошао на власт, да се он више за радништво не брине. Пребацује се, дакле, новом режиму у Немачкој оно, што се је с правом могло да пребаци бившим партијским владама, чији су представници, чим су били изабрани, већим делом врло брзо заборављали на дана обећања. Како стоји ствар данас у Немачкој, управо после 2 године новог режима? Је ли се нови режим повео за дотадашњим примером или може ли он да укаже на чињенице и на видне успехе на пољу законодавства? Мислимо, да ће инострани правници поздравити овај наш осврт приликом истека године. Радно право у 1933. г. — На овом месту нећемо да се осврћемо на сузбијање незапослености, које је било главна тачка програма нове владе, која је на овом пољу показала великог успеха. Кад се узме у обзир, да је читав свет бојкотовао немачку робу и да је спољна трговина свих држава у то време веома лабаво изгледала, мислимо да је тиме, што је нова влада увела у рад 6-7 милиона незапослених, постигнут успех, којим не може да се похвали ни Северна Америка, са свим својим огромним срествима и помоћним изворима. На овом месту ми ћемо да се осврнемо искључиво на рад законодавца, који је у 1933. г. радио , једино на неопходно потребној измени радног права. На тај начин створен је на организаторској основи један колосалан комплекс новог рада, који се је у току 1934. г. лагано и органски провађао и који је дао великих успеха. *) Овај је чланак превео са немачког г. Др. Миленко Стојић адв. из Београда.